У овом одломку из наших библијских беседа можете прочитати светоотачко објашњење још једног блаженства на Гори – Христових речи о милостивости. Шта она подразумева, како да се испуни, шта укључује у себе? Прочитајте речи светих Јована Златоуста, Јустина Поповића, Августина, Јеронима.
Блажени милостиви, јер ће бити помиловани. (Мт. 5:7)
„Блажени Августин нам у објашњењу овог блаженства даје један одличан свакодневни савет за духовни живот који треба да нам је на уму када смо у контакту са другим људима: „Слушаш сиромаха и његове молбе, али си и ти сам сиромах пред Богом. Од тебе моле и ти исто молиш. Како си поступио са оним који те је молио, тако ће и Бог поступити са тобом. Јер си ти и испуњен у изобиљу, али си истовремено и сиромашан: напуни онога који нема од своје пуноће, да би пуноћа Божија преиспунила твоје сиромаштво“.
Свети Јован Златоуст са своје стране говори о томе да помиловање којим Господ узвраћа на нашe људско милосрђе никако није једнако нашем труду. Ево како он пише: „Каква је награда за милосрђе? – „Јер ће бити помиловани“. Таква награда је на први поглед једнака врлини. Међутим, она веома превазилази нашу врлину. Јер милостиви су милостиви као људи; а сами добијају милост од Бога свих. Људско милосрђе и Божије нису међусобно једнаки, већ се разликују једно од другог као добро од зла“. Ове Златоустове речи могу да нам звуче необично али њих потврђује и Сам Господ Исус када касније у Беседи на гори говори следеће: „Када, дакле, ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту?“ (Мт. 7:11). Дакле, добро наше пале људске природе не може ни да се пореди са добром које долази од Бога, управо зато је Господ и долазио на земљу, јер наша добра дела без Бога не могу да нам стекну спасење. Ово говорим јер је данас раширено мишљење да сви људи који чине добра дела могу да стекну спасење, без обзира у кога верују, да ли припадају Православној Цркви или не.
Блажени Јероним Стридонски обраћа пажњу и на духовну димензију овог блаженства и говори да се и снисходљивост ка греху брата сматра као испуњење милостивости коју од нас тражи Бог. Наравно, снисходљивост не у смислу одобравања греха, већ схватања немоћи која је заједничка свима нама. Ову мисао даље наставља преподобни Петар Дамаскин и говори веома важну ствар која може да помогне да човек испуњава ову заповест – у питању је свесност о томе да све што човек има добио је управо од Господа. Он говори: „Милостив је човек који милује ближњег оним што је сам добио од Бога: или новцем, или храном, или снагом или корисним речима или молитвом, ако има могућност да помилује онога ко моли од њега, сматрајући себе самога дужником, јер је добио више од онога што се тражи од њега самог… Јер сиромах може да остане жив и без онога што моли, али он сам без тога да буде милостив по својој моћи, не може да буде жив нити да се спаси“. Дакле, свети Петар јасно показује да чинећи милостињу, ми пре свега чинимо милостињу себи самима.
Свети Јустин Ћелијски на крају даје и практичне савете како испунити ово блаженство: „Али, ја сам сиромах рећи ће неко, ја сам убог, немам ни пара, ни имања! Да, али имаш душу и у њој сва богатства божанског милосрђа. Моли се Богу за гладне, за жедне, за наге, за болесне, за сужње, за путнике, јер је и то милосрђе. Пости за друге – и то је милосрђе. Плачи за непокајане – и то је милосрђе. Пострадај за спасење ближњих – и то је милосрђе. Не одговарај на увреду увредом: не враћај зло злом, савлађуј зло добром, благосиљај оне који те куну, моли се Богу за оне који те гоне; чини добро онима који те мрзе, не саблажњавај друге – све је то милосрђе до милосрђа. А да би све то чинио, човеку је потребно само да има душу и тело и ништа друго, никаква богатства овога света… Милосрђу Христовог човека нема краја, нема граница. Он никад не сме рећи себи: довољно сам милостив! Рекне ли, ето смрти његовој души. Престане ли пак бити милосрдан, већ је умро, пре смрти умро, јер се одвојио од Бога Који је једини извор бесмртности и вечног живота.“
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
КОМЕНТАРИ