U ovom odlomku iz naših biblijskih beseda možete pročitati svetootačko objašnjenje još jednog blaženstva na Gori – Hristovih reči o milostivosti. Šta ona podrazumeva, kako da se ispuni, šta uključuje u sebe? Pročitajte reči svetih Jovana Zlatousta, Justina Popovića, Avgustina, Jeronima.
Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani. (Mt. 5:7)
„Blaženi Avgustin nam u objašnjenju ovog blaženstva daje jedan odličan svakodnevni savet za duhovni život koji treba da nam je na umu kada smo u kontaktu sa drugim ljudima: „Slušaš siromaha i njegove molbe, ali si i ti sam siromah pred Bogom. Od tebe mole i ti isto moliš. Kako si postupio sa onim koji te je molio, tako će i Bog postupiti sa tobom. Jer si ti i ispunjen u izobilju, ali si istovremeno i siromašan: napuni onoga koji nema od svoje punoće, da bi punoća Božija preispunila tvoje siromaštvo“.
Sveti Jovan Zlatoust sa svoje strane govori o tome da pomilovanje kojim Gospod uzvraća na naše ljudsko milosrđe nikako nije jednako našem trudu. Evo kako on piše: „Kakva je nagrada za milosrđe? – „Jer će biti pomilovani“. Takva nagrada je na prvi pogled jednaka vrlini. Međutim, ona veoma prevazilazi našu vrlinu. Jer milostivi su milostivi kao ljudi; a sami dobijaju milost od Boga svih. Ljudsko milosrđe i Božije nisu međusobno jednaki, već se razlikuju jedno od drugog kao dobro od zla“. Ove Zlatoustove reči mogu da nam zvuče neobično ali njih potvrđuje i Sam Gospod Isus kada kasnije u Besedi na gori govori sledeće: „Kada, dakle, vi, zli budući, umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu?“ (Mt. 7:11). Dakle, dobro naše pale ljudske prirode ne može ni da se poredi sa dobrom koje dolazi od Boga, upravo zato je Gospod i dolazio na zemlju, jer naša dobra dela bez Boga ne mogu da nam steknu spasenje. Ovo govorim jer je danas rašireno mišljenje da svi ljudi koji čine dobra dela mogu da steknu spasenje, bez obzira u koga veruju, da li pripadaju Pravoslavnoj Crkvi ili ne.
Blaženi Jeronim Stridonski obraća pažnju i na duhovnu dimenziju ovog blaženstva i govori da se i snishodljivost ka grehu brata smatra kao ispunjenje milostivosti koju od nas traži Bog. Naravno, snishodljivost ne u smislu odobravanja greha, već shvatanja nemoći koja je zajednička svima nama. Ovu misao dalje nastavlja prepodobni Petar Damaskin i govori veoma važnu stvar koja može da pomogne da čovek ispunjava ovu zapovest – u pitanju je svesnost o tome da sve što čovek ima dobio je upravo od Gospoda. On govori: „Milostiv je čovek koji miluje bližnjeg onim što je sam dobio od Boga: ili novcem, ili hranom, ili snagom ili korisnim rečima ili molitvom, ako ima mogućnost da pomiluje onoga ko moli od njega, smatrajući sebe samoga dužnikom, jer je dobio više od onoga što se traži od njega samog… Jer siromah može da ostane živ i bez onoga što moli, ali on sam bez toga da bude milostiv po svojoj moći, ne može da bude živ niti da se spasi“. Dakle, sveti Petar jasno pokazuje da čineći milostinju, mi pre svega činimo milostinju sebi samima.
Sveti Justin Ćelijski na kraju daje i praktične savete kako ispuniti ovo blaženstvo: „Ali, ja sam siromah reći će neko, ja sam ubog, nemam ni para, ni imanja! Da, ali imaš dušu i u njoj sva bogatstva božanskog milosrđa. Moli se Bogu za gladne, za žedne, za nage, za bolesne, za sužnje, za putnike, jer je i to milosrđe. Posti za druge – i to je milosrđe. Plači za nepokajane – i to je milosrđe. Postradaj za spasenje bližnjih – i to je milosrđe. Ne odgovaraj na uvredu uvredom: ne vraćaj zlo zlom, savlađuj zlo dobrom, blagosiljaj one koji te kunu, moli se Bogu za one koji te gone; čini dobro onima koji te mrze, ne sablažnjavaj druge – sve je to milosrđe do milosrđa. A da bi sve to činio, čoveku je potrebno samo da ima dušu i telo i ništa drugo, nikakva bogatstva ovoga sveta… Milosrđu Hristovog čoveka nema kraja, nema granica. On nikad ne sme reći sebi: dovoljno sam milostiv! Rekne li, eto smrti njegovoj duši. Prestane li pak biti milosrdan, već je umro, pre smrti umro, jer se odvojio od Boga Koji je jedini izvor besmrtnosti i večnog života.“
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI