Нажалост, пракса која се усталила у нашој помесној Цркви, пракса да неки свештеници врше свету Тајну Крштења обливањем или кропљењем уместо јединим исправним начином – погружењем (што сама реч крштење и значи), узнемирује савесне православне хришћане. Они се често питају да ли је њихово Крштење валидно? Неки од њих су у искушењу да се поново крсте и тако учине грех. Прочитајте кратки одломак из наслеђа свештеномученика Илариона Тројицког у коме он наводи један догађај из древности. Овај догађај може веома да помогне свим људима који се брину да ли је њихово Крштење валидно пошто није извршено потпуно правилно.
„Веома важну ствар можемо да сазнамо из посланице Дионисија Александријског римском епископу Ксисту: „У заједници браће налазио се неко ко је сматран за правоверног одавно и ко се присајединио заједници хришћана још до мог рукоположења, чак, како ми се чини, пре постављања блаженог Иракла. Боравећи на недавном крштењу и слушајући питања и одговоре, он ми је дошао са плачем и скрушеношћу и, павши ми код ногу, почео је да се исповеда и куне да Крштење које је примио од јеретика није било такво и да нема ништа заједничко са нашим, зато што је испуњено безбожности и богохулства. Говорећи да његова душа веома страда и да од ових безбожних речи и поступака он нема смелости чак ни да подигне очи ка Богу, молио ме је да му предам истинско очишћење, усиновљење и благодат. Међутим, ја нисам решио да то учиним, рекавши му да је за тако нешто довољно дуговремено општење са Црквом; да се ја не усуђујем да поново припремам онога ко је пазио на благосиљање Дарова, који је заједно са другима изговарао „амин“, ко је приступао Трпези, ко је пружао руке да прими Свету Храну, ко је примао и дуго времена се причешћивао Телом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа. Ја сам му заповедио да не буде малодушан, да има чврсту веру и да са добром савешћу приступа општењу Светих“. Овај чињеница је очигледна илустрација мисли светог Кипријана коју је изнео у свом писму Јубајану. Светитељ Дионисије, као и свети Кипријан, сматрао је да је најважније за човека – његово јединство са Црквом у којој он стиче све благодатне дарове…“[1]
Дакле, ако су нас крстили не онако како Црква заповеда, не треба да сумњамо у благодатност Тајне, треба да се чврсто држимо Цркве и живота у њој, јер је то најважније, како сведоче Светитељи.
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
[1] https://azbyka.ru/otechnik/Ilarion_Troitskij/edinstvo-tserkvi-i-vsemirnaja-konferentsija-khristianstva/
Помаже Бог!
Ово налазим да је корисно и за оне који су крштени као деца,
па потом нису од родитеља вођени да буду причешћивани Телом
и Крвљу Господњом, а онда касније, кад су одрасли, почели су
да живе побожно. И ако на њих наиђу смутње – да ли је њихово
„несвесно“ крштење „валидно“ – њима треба указати на ове речи
светитеља, кроз кога Дух Свети говори, „да не буду малодушни,
да имају чврсту веру и да са добром савешћу приступају општењу Светих.“
Што се тиче количине воде кориштене током крштења, премда
је неспорно да се особа треба крштавати погружењем у воду
(видети нпр. Дела Ап. 8,26-39), свако ко је крштен кропљењем може
мирне савести живети по вери, јер наговештај прихватљивости
таквог крштења (коме следује причешћивање Телом и Крвљу Господњом)
имамо код светог Апостола Павла, који пише Цркви у Коринту:
„А нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бијаху, и сви кроз море прођоше, и сви се у Мојсеја крстише у облаку и мору; и сви исто јело духовно једоше; и сви исто пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене која их је слиједила, а стијена бјеше Христос.“ (1. Кор. 10,1-4).
И за крај, остају и ове утешне речи записане у једном од најстаријих
списа „Дидахи – учење дванаесторица Апостола“, у 7. поглављу:
„Што се тиче крштења, то ћете чинити овако: прво ћете све ово изговорити,
а онда крстите у име Оца и Сина и Духа Светога − у текућој води. Ако
немаш текуће воде, онда крсти у каквој другој води; ако не можеш у
хладној, онда у топлој. Ако немаш ниједне ни друге, онда трипут излиј
воду на главу; у име Оца и Сина и Духа Светога.“
Тома
Хвала брате Томо!