Јн. 1:43-51
43. Сутрадан хтеде Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном!
44. А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.
45. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.
46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види!
47. А Исус виде Натанаила где долази к њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
48. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип, видех те кад бијаше под смоквом.
49. Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев.
50. Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видех под смоквом, вјерујеш? Видећеш више од овога.
51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човечијега.
„Христос хвали и узноси Натанаила зато што је рекао: „Из Назарета може ли бити што добро?“ Зар не би требало да га осуди због тога? Не, ово нису речи неверујућег човека и не заслужују оптужбу већ похвалу. Како и зашто? Зато што је Натанаил више од Филипа познавао пророштва. Он је из Писма знао да Христос треба да дође из Витлејема, из места из кога је био Давид. Ово мишљење је владало међу Јудејима, па и пророк је из давнина објавио: „И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изићи Вођа који ће напасати народ мој Израиља.“ (Мт. 2:6) Зато је Натанаил, када је чуо да се Христос јавио из Назарета, збунио и био у недоумици, налазећи Филипову вест несагласну са пророчким предсказањем. Али погледај како је Натанаил, чак и уз своју недоумицу, благоразуман и умерен. Он није рекао истог тренутка: обмањујеш ме Филипе и лажеш. Не верујем ти и нећу доћи, знам из пророштава да Христос треба да дође из Витлејема, а ти ми говориш да је из Назарета. То онда није Христос. Не, ништа слично Натанаил није рекао. Шта онда? Иде ка Христу и са једне стране, не слажући се са тим да је Христос дошао из Назарета, показује на тај начин прилично познавање Писма и опрезност у својим поступцима; а са друге стране – не одбацује потпуно ни Филипову вест и тиме показује своју снажну жељу за Христовим доласком. Он је мислио да је Филип само погрешно указао на место доласка. Обрати пажњу и на то са каквим опрезом он показује своју сумњу – у виду питања. Он не говори: Галилеја не даје ништа добро. Како онда? „Из Назарета може ли бити што добро?“ Међутим, Филип је такође био врло разуман. Наишавши на неслагање, он се не љути, не вређа се, већ само остаје на своме, желећи да тог човека приведе Самом Христу; од самог почетка показује чврстину духа својствену апостолу. Зато Христос и говори: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.“ Свети Јован Златоуст
КОМЕНТАРИ