Врло често се на интернету или у разговору, када се поведе тема о Христовој Цркви, о обећањима које је дао људима који верују у Њега, наводе стихови који се користе у контексту и исправно. Међутим, има и стихова који се користе потпуно неприкладно и ван контекста.
Један од таквих стихова је рецимо и онај из Јеванђеља по Матеју: „Јер гдје су два или три сабрана у име Моје, ондје сам и Ја међу њима“ (Мт. 18:20). Јако пуно људи, нпр. Протестаната, наводи управо ове речи као потврду да је Христос и са њима у њиховој протестантској организацији, овој или оној.
Један користан савет. У много случајева, када се наиђе на овакву недоумицу, потребно је да се само погледа пар стихова испод или изнад конкретног стиха да би се схватио сам контекст мисли о којој се говори.
Шта видимо у овом случају?
Пар стихова изнад (Мт. 18:15-17), Христос говори о поступку опхођења са ближњим који је учинио неки грех у односу на нас. Прво покушамо да сами са ближњим дођемо до решења, затим у случају неуспеха имамо и сведоке, а тек на крају, ако ни ова друга мера не успе, позивамо сведочанство Цркве.
Шта нам ово говори? Осим премудрости, тактичности, снисхођења у односу на ближњег, говори нам веома важну ствар – а то је да је Црква нешто што је веће од двоје или троје. У супротном не би било потребно да се на крају, човек обраћа Цркви, ако два или три сведока нису успела да промене ближњег који је учинио грех у односу на нас.
Дакле, када Христос говори о томе да је Он међу двоје или троје који су сабрани у Његово име, Он говори о молитви Њему верних људи који се моле заједно за нешто. Не говори о Цркви, већ о молитви.
Да видимо како за овај стих и тумачење може да се користи ван контекста. Преподобни Јустин Поповић пише: „Господ Христос је са сваким верником, поготову са сваком двојицом или тројицом који се саберу у име Његово“. Неко би рекао: ‘Ха, па шта сада? Ето ти потврде да је Црква свуда, где год да су окупљени људи који верују у Христа, како год се звали, у шта год веровали и у ком год веку почели да постоје!’
А сад, ево цитата у целини: „У Цркви, Господ Христос је са сваким верником, поготову са сваком двојицом или тројицом који се саберу у име Његово. Он је у свакоме члану Цркве. У ствари, са сваком двојицом или тројицом у Цркви, међу њима је сва Црква: сви Апостоли, сви Мученици, сви Исповедници, сви Преподобници, сви Бесребреници, уопште: сви Свети, јер само „са свима светима“ (Еф. 3:18) и кроза све Свете, човек и јесте члан Цркве.“[1]
Дакле, видимо да се и Свето Писмо и дела Отаца могу користити потпуно ван контекста.
За крај, на поклон мисао светог праведног Јована Кронштатског: ‘Дубоко поштујем чак и двоје или троје који се заједно моле: јер по обећању Господњем, Он Сам се налази међу њима; тим пре поштујемо многобројно сабрање. Успешна, веома плодна је саборна молитва, ако је она заједничка, једнодушна (сабрани у име Моје). Приљежна молитва Цркве за апостола Петра је одмах дошла до престола Божијег и Господ је послао Свог Анђела да чудесно ослободи из тамнице Петра кога је Ирод хтео да убије’.[2]
„На свом личном искуству сам се уверио како брзо Бог чује молитву двоје и троје који се заједно моле из срца.“.[3]
[1] Архимандрит Јустин Поповић, Тумачење светог Јеванђеља по Матеју, стр. 416., Београд, 1979. Где је и шта је Црква, преподобни Јустин је јасно учио у својим делима, ако неко жели детаљније да се упозна са његовим учењем о Цркви, погледајте нпр. књигу „Православна Црква и екуменизам“.
[2] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Kronshtadtskij/tolkovanie-na-evangelie-ot-matfeja/18#sel=33:106,33:109
[3]http://www.pravoslavie.ru/63426.html
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
КОМЕНТАРИ