Јн. 12:1-18
1. А Исус на шест дана пре Пасхе дође у Витанију, гдје беше Лазар који умре, кога Он подиже из мртвих.
2. Онде му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар беше један од оних што сеђаху са Њим за трпезом.
3. А Марија, узевши литру правога нардова скупоценога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4. Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намераваше издати:
5. Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?
6. А ово не рече што му беше стало до сиромаха, него што беше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу.
7. А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба;
8. Јер сиромахе свагда имате са собом, а Мене немате свагда.
9. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога Он подиже из мртвих.
10. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију;
11. Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вјероваху у Исуса.
12. Сутрадан многи народ који беше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,
13. Узеше гране од палми и изиђоше Му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!
14. А Исус нашавши магаре уседе на њега, као што је писано:
15. Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази седећи на магарету.
16. Али ово не разумеше испрва ученици Његови; него када се прослави Исус, онда се сетише да ово беше за Њега писано, и да Му ово учинише.
17. А сведочаше народ који беше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.
18. Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је Он учинио ово знамење.
„Народ је веровао у Христа, о томе често говоре јеванђелисти: „од народа многи повероваше у Њега“ (Јн. 7:31). А старешине нису веровале. Управо начелници, а не народ, говоре: „Верова ли ко у Њега од главара или од фарисеја?“ (Јн. 7:48) Ко онда? „Народ„, како они кажу „који не зна Закон, проклет је!“ (Јн. 7:49). Верне су називали проклетима, а себе саме, убице – разумним. Тако су и сада, видевши чудо, многи поверовали, а наченици не само да се нису задовољили својим преступима, већ су покушали да убију и Лазара. Хајде Христа због тога што је нарушавао суботу, што је Себе представљао једнаким Оцу или због Римљана, како говорите; али за шта можете да оптужите Лазара? Зашто желите њега да убијете? Зар је његова кривица у томе што му је учињено добро дело? Да ли видиш колико су они склони убиству? Много чуда је учинио Христос, али ниједно их није разбеснелео до те мере – ни чудо над раслабљеним, нити чудо над слепим. То је зато што је чудо над Лазаром и по самој својој природи било дивније и било учињено након мноштва чуда. Па и поражавајуће је било видети да четвородневни мртвац хода и говори. И зар то није предивно дело, да се празнику дода и убиство! Притом су раније у таквим ситуацијама желели да оптуже Христа за нарушавање суботе и на тај начин да одвоје народ од Њега; а сада нису могли да Га оптуже ни за шта и зато почињу да смишљају зло против човека кога је Христос васкрсао. Овде чак нису могли ни да кажу да се Исус противи Оцу, јер им је Његова молитва затварала уста. И пошто је њихов стални предлог за оптужбу тиме био одузет од њих, а чудо је било очигледно, они се одлучују на убиство. Исто то би учинили и са слепим човеком да нису имали повод да оптуже Христа за нарушавање суботе. Међутим, слепи човек је био непознат и они су га прогнали из храма; а овај (Лазар) је био познат; јер се то види по томе колико се људи окупило да теши његове сестре. Па и само чудо је учињено пред свима и на најнеобичнији начин – зато су сви и пожурили да га виде. Управо то их је и мучило, да сви за време наступања празника, остављају свечаности и одлазе у Витанију! Дакле, они су одлучили да умртве Лазара, не помишљајући чак на то да је у питању злочин! До те мере су били склони убиству!“ Свети Јован Златоуст
КОМЕНТАРИ