Jn. 1:43-51
43. Sutradan htede Isus izići u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: Hajde za mnom!
44. A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrejeva i Petrova.
45. Filip nađe Natanaila i reče mu: Našli smo onoga za koga pisa Mojsej u Zakonu i Proroci: Isusa, sina Josifova, Nazarećanina.
46. I reče mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti što dobro? Reče mu Filip: Dođi i vidi!
47. A Isus vide Natanaila gde dolazi k njemu i reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.
48. Reče mu Natanailo: Otkuda me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: Pre nego te pozva Filip, videh te kad bijaše pod smokvom.
49. Odgovori Natanailo i reče mu: Ravi, ti si Sin Božiji, ti si car Izrailjev.
50. Odgovori Isus i reče mu: Zato što ti kazah da te videh pod smokvom, vjeruješ? Videćeš više od ovoga.
51. I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: od sada ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije kako uzlaze i silaze na Sina Čovečijega.
„Hristos hvali i uznosi Natanaila zato što je rekao: „Iz Nazareta može li biti što dobro?“ Zar ne bi trebalo da ga osudi zbog toga? Ne, ovo nisu reči neverujućeg čoveka i ne zaslužuju optužbu već pohvalu. Kako i zašto? Zato što je Natanail više od Filipa poznavao proroštva. On je iz Pisma znao da Hristos treba da dođe iz Vitlejema, iz mesta iz koga je bio David. Ovo mišljenje je vladalo među Judejima, pa i prorok je iz davnina objavio: „I ti Vitlejeme, zemljo Judina, ni po čem nisi najmanji među kneževima Judinim; jer će iz tebe izići Vođa koji će napasati narod moj Izrailja.“ (Mt. 2:6) Zato je Natanail, kada je čuo da se Hristos javio iz Nazareta, zbunio i bio u nedoumici, nalazeći Filipovu vest nesaglasnu sa proročkim predskazanjem. Ali pogledaj kako je Natanail, čak i uz svoju nedoumicu, blagorazuman i umeren. On nije rekao istog trenutka: obmanjuješ me Filipe i lažeš. Ne verujem ti i neću doći, znam iz proroštava da Hristos treba da dođe iz Vitlejema, a ti mi govoriš da je iz Nazareta. To onda nije Hristos. Ne, ništa slično Natanail nije rekao. Šta onda? Ide ka Hristu i sa jedne strane, ne slažući se sa tim da je Hristos došao iz Nazareta, pokazuje na taj način prilično poznavanje Pisma i opreznost u svojim postupcima; a sa druge strane – ne odbacuje potpuno ni Filipovu vest i time pokazuje svoju snažnu želju za Hristovim dolaskom. On je mislio da je Filip samo pogrešno ukazao na mesto dolaska. Obrati pažnju i na to sa kakvim oprezom on pokazuje svoju sumnju – u vidu pitanja. On ne govori: Galileja ne daje ništa dobro. Kako onda? „Iz Nazareta može li biti što dobro?“ Međutim, Filip je takođe bio vrlo razuman. Naišavši na neslaganje, on se ne ljuti, ne vređa se, već samo ostaje na svome, želeći da tog čoveka privede Samom Hristu; od samog početka pokazuje čvrstinu duha svojstvenu apostolu. Zato Hristos i govori: „Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.“ Sveti Jovan Zlatoust
KOMENTARI