Лк. 7:11-16
11. И догоди се потом да он иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.
12. А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица; и многи народ из града иђаше са њом.
13. И видевши је Господ сажали се на њу, и рече јој: Не плачи!
14. И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: Момче, теби говорим, устани!
15. И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
16. А страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: Велики пророк подиже се међу нама, и Бог походи народ свој.
„Иђаше, каже, у град Исус Који је требало да васкрсне умрлог сина наинске удовице и да плач преобрази у радост. Молим вас, браћо, да обратите пажњу на ово што је речено. Ако сваки од вас позна да се у њему самом налази мртвац, тј. његов умрли ум, и ако почне да плаче над својим гресима, ако се унизи због њих, код њега ће доши Утешитељ да би му подарио живот и вечну утеху, јер је Он рекао: Блажени који плачу, јер ће се утешити (Мт. 5; 5). Иђаше Исус, и с Њим, каже, иђаху многи ученици Његови и мноштво народа. Припремајући се да васкрсне сина удовице из Сарепте, Илија се усамио. И Јелисеј је, попевши се у собу где је лежао покојник, како се приповеда, затворио врата за обоје, тј. и за Сунамку и за његовог ученика, Пезију. Њима је била потребна усрдна молитва Богу, а људи који се повуку у самоћу могу боље да усредсреде свој ум и да га у потпуности устреме ка Богу. С том намером су се удаљили и од њима најближих људи. Уз Господа, Који уистину има власт над животом и смрћу и није имао потребе да се помоли за то да васкрсне дечака, нису били само Његови ученици него и мноштво народа међу којим су неки били од оних што су ишли за Њим, а неки од оних које је затекао поред изношеног (умрлог младића). У присуству свих, који су и видели и чули, Он је једном заповешћу васкрсао младића, учинивши то по Свом човекољубљу, да би све привукао спасоносној вери у Њега.“ Свети Григорије Палама
КОМЕНТАРИ