Lk. 7:11-16
11. I dogodi se potom da on iđaše u grad koji se zove Nain, i s njim iđahu mnogi učenici njegovi i mnoštvo naroda.
12. A kada se približi vratima grada, i gle, iznošahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona beše udovica; i mnogi narod iz grada iđaše sa njom.
13. I videvši je Gospod sažali se na nju, i reče joj: Ne plači!
14. I pristupivši dohvati se nosila, a nosioci stadoše; i reče: Momče, tebi govorim, ustani!
15. I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj.
16. A strah obuze sve, i slavljahu Boga govoreći: Veliki prorok podiže se među nama, i Bog pohodi narod svoj.
„Iđaše, kaže, u grad Isus Koji je trebalo da vaskrsne umrlog sina nainske udovice i da plač preobrazi u radost. Molim vas, braćo, da obratite pažnju na ovo što je rečeno. Ako svaki od vas pozna da se u njemu samom nalazi mrtvac, tj. njegov umrli um, i ako počne da plače nad svojim gresima, ako se unizi zbog njih, kod njega će doši Utešitelj da bi mu podario život i večnu utehu, jer je On rekao: Blaženi koji plaču, jer će se utešiti (Mt. 5; 5). Iđaše Isus, i s Njim, kaže, iđahu mnogi učenici Njegovi i mnoštvo naroda. Pripremajući se da vaskrsne sina udovice iz Sarepte, Ilija se usamio. I Jelisej je, popevši se u sobu gde je ležao pokojnik, kako se pripoveda, zatvorio vrata za oboje, tj. i za Sunamku i za njegovog učenika, Peziju. Njima je bila potrebna usrdna molitva Bogu, a ljudi koji se povuku u samoću mogu bolje da usredsrede svoj um i da ga u potpunosti ustreme ka Bogu. S tom namerom su se udaljili i od njima najbližih ljudi. Uz Gospoda, Koji uistinu ima vlast nad životom i smrću i nije imao potrebe da se pomoli za to da vaskrsne dečaka, nisu bili samo Njegovi učenici nego i mnoštvo naroda među kojim su neki bili od onih što su išli za Njim, a neki od onih koje je zatekao pored iznošenog (umrlog mladića). U prisustvu svih, koji su i videli i čuli, On je jednom zapovešću vaskrsao mladića, učinivši to po Svom čovekoljublju, da bi sve privukao spasonosnoj veri u Njega.“ Sveti Grigorije Palama
KOMENTARI