Прочитајте још један одломак из библијских беседа које се организују у оквиру нашег блога ‘Кућа стварно Славних’. Овде Свети Оци говоре о како треба да одговоримо када нам неко предложи неки стих из Светог Писма као аргумент за одбрану неког учења које је противно Богу. Да ли сваки стих може да се тумачи сам за себе? Прочитајте одговор светих Иларија, Златоустог, Јефрема Сирина и Луке Војно Јасенецког.
Па му рече: Ако си Син Божији, скочи доље, јер је писано: Анђелима својим заповиједиће за тебе, и узеће те на руке, да како не запнеш за камен ногом својом. (Мт. 4:6)
„…Свети Иларије Пиктавијски додаје да је сатана знао да су анђели спремни да помогну Сину Божијем да не запне за камен ногом Својом, али је прећутао оно што је било речено о њему самом, то јест, стихове из истог Псалма да ће Господ газити на лава и аспиду и да ће газити лава и змаја. Тај део је ђаво прећутао, већ је помињао само заштиту од анђела да би на тај начин покушао да потчини себи Господа. И овде Свети Оци, изводе веома важан закључак за наш духовни живот. Да је овде поука за оне који се усуђују и почињу самовољно и по свом разуму да тумаче Свето Писмо. Господ Исус је овде показао да се не смеју узимати стихови из Писма ван контекста, без узимања у обзир других места у том истом Светом Писму. Овај жалосни пример можемо да видимо пре свега код протестаната и Јеховиних сведока рецимо. Њихов омиљени аргумент, да кажем ‘кец из рукава’ који спремно наводе православнима у разговору на тему иконопоштовања јесте цитат из Јеванђеља по Јовану „Бога нико није видео никад“ (Јн. 1:18), а некако забораве да наведу исти тај стих до краја који гласи „Јединородни Син, Који је у наручју Оца, Он Га објави“. Или још један пример, када говоре да је Христова Црква свуда где су двоје или троје сабрани у Име Његово (Мт. 18:20), а изоставе да помену оно што Господ говори неколико стихова изнад у истој глави, када говори о томе да је Црква много више од двоје или троје сабраних на молитви (Мт. 18:15-17).
Занимљиво је оно што говоре Свети Оци о овој појави. Навешћу вам мисли светих Јефрема Сирина и Викентија Леринског. Преподобни Јефрем Сирин пише: „Оно што му је било потребно је узео из Писма, а што му је противречило то је изоставио. Тако и јеретици из Писма узимају оно што им је неопходно за сопствено саблажњавајуће учење и испуштају оно што противречи њиховој заблуди да би се на тај начин јасно показали као ученици свог учитеља.“ А свети Викентије Лерински додаје: „Посебно треба да приметимо и запамтимо учење које се налази на овом месту, имајући у виду овакав пример јеванђелског ауторитета, да када видимо да неки изговарају речи Апостола или Пророка ради оповргавања Православне вере уопште не бисмо сумњали да кроз такве људе говори ђаво… Ако си Син Божији, скочи доље, то јест, ако хоћеш да будеш син Божији и наследиш Царство небеско онда скочи доље, то јест, баци се са врха Цркве, која се поштује као храм Божији, остави њено учење и Предање. Ако неко пита таквог јеретика: чиме ћеш доказати и на ком темељу да сам ја дужан да оставим свеопшту и древну веру васељенске Цркве, он ће истог трена одговорити: јер је писано и одмах ти показати хиљаду сведочанстава, примера, уверавања из Закона, Псалама, Апостола, Пророка, тумачивши их искривљено да би несрећну душу истргнуо из васељенског Ковчега у вртлог јереси.“ Дакле, и у древности су врло добро знали за овај феномен који и ми данас видимо код савремених суботара, Јеховиних сведока и осталих припадника различитих секти – да текст Светог Писма кроје и мењају смисао у односу на заблуде које проповедају.
Веома важно је и то на шта свети Лука Кримски обраћа пажњу – дакле на унутрашњи смисао овог искушења и говори да је ђаво желео да Господ покаже Своју чудотворну силу не онако како је заиста и потребно, већ да је користи за испразна чуда. Он пише следеће: „Помислите шта би било да је Господ послушао ђавола и да је учинио такво чудо, да се попео на кров Јерусалимског храма и да се бацио доле. Његов пад не био просто пад, већ тихо и глатко спуштање на земљу, јер би Га подржали анђели Божији. Запрепашћен таквим чудом народ би се и против своје воље поклонио пред Њим, као пред највећим Чудотворцем. Међутим, Исус не тражи веру и послушност Себи путем принуде, Он тражи веру, љубав према Њему, послушност која је слободна, која потиче из чистог срца. Он не треба да чини лажна чуда каква ће чинити антихрист који ће саблазнити огромно мноштво људи. Исус ће чинити чуда, чија ће побуда увек битиЊегова љубав према људима, Његово милосрђе и саосећање“. Дакле, сатана је овим предлогом желео да Христос фасцинира људе који су у то време напрегнуто очекивали долазак Месије и на тај начин их лако поведе за собом. Јевтимије Зигабен пише да је сатанино очекивање било да ће Христос лакше пристати на овај предлог јер је у том тренутку било људи испред храма, па је овај сујетни предлог замаскирао у одећу тобожње користи за људе који би били сведоци овог чуда, јер они би тобож тако лакше постали Христови следбеници.
Свети Јован Златоуст обраћа пажњу на саме речи којима сатана куша Господа, то јест, на његове речи „Ако си Син Божији“ и говори да је у суштини то био начин на који се он обратио и прародитељима у Рају, јер је и тада клеветао на Бога речима: „него зна Бог да ће вам се у онај дан када окусите са њега отворити очи“ (1 Мојс. 3:5) „желећи тиме да им покаже да су обманути, да их Бог уопште није обдарио било чиме. Зато се и сада ђаво труди да нашапне то исто и као да говори: узалуд те је Бог назвао Сином Својим, Он Те је обмануо овим даром. Ако нисам у праву, покажи Своју божанску силу. И пошто Господ говори са њим речима Светог Писма, ђаво и наводи сведочанство пророка“. Блажени Јероним Стридонски такође додаје следеће: „У свим искушењима ђаво почиње на тај начин, да би сазнао да ли је Исус заиста Син Божији; међутим, Господ му скромно одговара тако да он остаје у сумњи. Реч ђавола који увек жели да сви падају, говори: „скочи доле“ – ова реч може да нас убеђује, али не може да нас натера да паднемо“. Мислим да овај духовни закон о коме говори блажени Јероним овде треба да се нагласи, јер нама ђаво може само да предлаже различите поводе за грех и то је све. Међутим, ако му се одупремо, он апсолутно нема никакву силу да нас натера на било шта. Дакле, ми и једино ми смо одговорни ако пристанемо на грех. Сматрам да ово треба упамтити јер многи људи данас мисле да присилне мисли које имају, могу да их натерају силом на оно што им те мисли и предлажу. Једини начин да се одупремо ђаволу јесте да не пристајемо на његове предлоге. Овој науци духовне борбе нас и уче Свети Оци у својим делима. …“
Ако вам се допада ово што сте прочитали, позивамо вас да нам се прикључите! Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом уз помоћ светоотачким тумачења, прикључите се библијским беседама.
КОМЕНТАРИ