Pročitajte još jedan odlomak iz biblijskih beseda koje se organizuju u okviru našeg bloga ‘Kuća stvarno Slavnih’. Ovde Sveti Oci govore o kako treba da odgovorimo kada nam neko predloži neki stih iz Svetog Pisma kao argument za odbranu nekog učenja koje je protivno Bogu. Da li svaki stih može da se tumači sam za sebe? Pročitajte odgovor svetih Ilarija, Zlatoustog, Jefrema Sirina i Luke Vojno Jaseneckog.
Pa mu reče: Ako si Sin Božiji, skoči dolje, jer je pisano: Anđelima svojim zapovijediće za tebe, i uzeće te na ruke, da kako ne zapneš za kamen nogom svojom. (Mt. 4:6)
„…Sveti Ilarije Piktavijski dodaje da je satana znao da su anđeli spremni da pomognu Sinu Božijem da ne zapne za kamen nogom Svojom, ali je prećutao ono što je bilo rečeno o njemu samom, to jest, stihove iz istog Psalma da će Gospod gaziti na lava i aspidu i da će gaziti lava i zmaja. Taj deo je đavo prećutao, već je pominjao samo zaštitu od anđela da bi na taj način pokušao da potčini sebi Gospoda. I ovde Sveti Oci, izvode veoma važan zaključak za naš duhovni život. Da je ovde pouka za one koji se usuđuju i počinju samovoljno i po svom razumu da tumače Sveto Pismo. Gospod Isus je ovde pokazao da se ne smeju uzimati stihovi iz Pisma van konteksta, bez uzimanja u obzir drugih mesta u tom istom Svetom Pismu. Ovaj žalosni primer možemo da vidimo pre svega kod protestanata i Jehovinih svedoka recimo. Njihov omiljeni argument, da kažem ‘kec iz rukava’ koji spremno navode pravoslavnima u razgovoru na temu ikonopoštovanja jeste citat iz Jevanđelja po Jovanu „Boga niko nije video nikad“ (Jn. 1:18), a nekako zaborave da navedu isti taj stih do kraja koji glasi „Jedinorodni Sin, Koji je u naručju Oca, On Ga objavi“. Ili još jedan primer, kada govore da je Hristova Crkva svuda gde su dvoje ili troje sabrani u Ime Njegovo (Mt. 18:20), a izostave da pomenu ono što Gospod govori nekoliko stihova iznad u istoj glavi, kada govori o tome da je Crkva mnogo više od dvoje ili troje sabranih na molitvi (Mt. 18:15-17).
Zanimljivo je ono što govore Sveti Oci o ovoj pojavi. Navešću vam misli svetih Jefrema Sirina i Vikentija Lerinskog. Prepodobni Jefrem Sirin piše: „Ono što mu je bilo potrebno je uzeo iz Pisma, a što mu je protivrečilo to je izostavio. Tako i jeretici iz Pisma uzimaju ono što im je neophodno za sopstveno sablažnjavajuće učenje i ispuštaju ono što protivreči njihovoj zabludi da bi se na taj način jasno pokazali kao učenici svog učitelja.“ A sveti Vikentije Lerinski dodaje: „Posebno treba da primetimo i zapamtimo učenje koje se nalazi na ovom mestu, imajući u vidu ovakav primer jevanđelskog autoriteta, da kada vidimo da neki izgovaraju reči Apostola ili Proroka radi opovrgavanja Pravoslavne vere uopšte ne bismo sumnjali da kroz takve ljude govori đavo… Ako si Sin Božiji, skoči dolje, to jest, ako hoćeš da budeš sin Božiji i naslediš Carstvo nebesko onda skoči dolje, to jest, baci se sa vrha Crkve, koja se poštuje kao hram Božiji, ostavi njeno učenje i Predanje. Ako neko pita takvog jeretika: čime ćeš dokazati i na kom temelju da sam ja dužan da ostavim sveopštu i drevnu veru vaseljenske Crkve, on će istog trena odgovoriti: jer je pisano i odmah ti pokazati hiljadu svedočanstava, primera, uveravanja iz Zakona, Psalama, Apostola, Proroka, tumačivši ih iskrivljeno da bi nesrećnu dušu istrgnuo iz vaseljenskog Kovčega u vrtlog jeresi.“ Dakle, i u drevnosti su vrlo dobro znali za ovaj fenomen koji i mi danas vidimo kod savremenih subotara, Jehovinih svedoka i ostalih pripadnika različitih sekti – da tekst Svetog Pisma kroje i menjaju smisao u odnosu na zablude koje propovedaju.
Veoma važno je i to na šta sveti Luka Krimski obraća pažnju – dakle na unutrašnji smisao ovog iskušenja i govori da je đavo želeo da Gospod pokaže Svoju čudotvornu silu ne onako kako je zaista i potrebno, već da je koristi za isprazna čuda. On piše sledeće: „Pomislite šta bi bilo da je Gospod poslušao đavola i da je učinio takvo čudo, da se popeo na krov Jerusalimskog hrama i da se bacio dole. Njegov pad ne bio prosto pad, već tiho i glatko spuštanje na zemlju, jer bi Ga podržali anđeli Božiji. Zaprepašćen takvim čudom narod bi se i protiv svoje volje poklonio pred Njim, kao pred najvećim Čudotvorcem. Međutim, Isus ne traži veru i poslušnost Sebi putem prinude, On traži veru, ljubav prema Njemu, poslušnost koja je slobodna, koja potiče iz čistog srca. On ne treba da čini lažna čuda kakva će činiti antihrist koji će sablazniti ogromno mnoštvo ljudi. Isus će činiti čuda, čija će pobuda uvek bitiNjegova ljubav prema ljudima, Njegovo milosrđe i saosećanje“. Dakle, satana je ovim predlogom želeo da Hristos fascinira ljude koji su u to vreme napregnuto očekivali dolazak Mesije i na taj način ih lako povede za sobom. Jevtimije Zigaben piše da je satanino očekivanje bilo da će Hristos lakše pristati na ovaj predlog jer je u tom trenutku bilo ljudi ispred hrama, pa je ovaj sujetni predlog zamaskirao u odeću tobožnje koristi za ljude koji bi bili svedoci ovog čuda, jer oni bi tobož tako lakše postali Hristovi sledbenici.
Sveti Jovan Zlatoust obraća pažnju na same reči kojima satana kuša Gospoda, to jest, na njegove reči „Ako si Sin Božiji“ i govori da je u suštini to bio način na koji se on obratio i praroditeljima u Raju, jer je i tada klevetao na Boga rečima: „nego zna Bog da će vam se u onaj dan kada okusite sa njega otvoriti oči“ (1 Mojs. 3:5) „želeći time da im pokaže da su obmanuti, da ih Bog uopšte nije obdario bilo čime. Zato se i sada đavo trudi da našapne to isto i kao da govori: uzalud te je Bog nazvao Sinom Svojim, On Te je obmanuo ovim darom. Ako nisam u pravu, pokaži Svoju božansku silu. I pošto Gospod govori sa njim rečima Svetog Pisma, đavo i navodi svedočanstvo proroka“. Blaženi Jeronim Stridonski takođe dodaje sledeće: „U svim iskušenjima đavo počinje na taj način, da bi saznao da li je Isus zaista Sin Božiji; međutim, Gospod mu skromno odgovara tako da on ostaje u sumnji. Reč đavola koji uvek želi da svi padaju, govori: „skoči dole“ – ova reč može da nas ubeđuje, ali ne može da nas natera da padnemo“. Mislim da ovaj duhovni zakon o kome govori blaženi Jeronim ovde treba da se naglasi, jer nama đavo može samo da predlaže različite povode za greh i to je sve. Međutim, ako mu se odupremo, on apsolutno nema nikakvu silu da nas natera na bilo šta. Dakle, mi i jedino mi smo odgovorni ako pristanemo na greh. Smatram da ovo treba upamtiti jer mnogi ljudi danas misle da prisilne misli koje imaju, mogu da ih nateraju silom na ono što im te misli i predlažu. Jedini način da se odupremo đavolu jeste da ne pristajemo na njegove predloge. Ovoj nauci duhovne borbe nas i uče Sveti Oci u svojim delima. …“
Ako vam se dopada ovo što ste pročitali, pozivamo vas da nam se priključite! Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom uz pomoć svetootačkim tumačenja, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI