Šta znače Hristove reči o „najmanjim zapovestima“? Da li to znači da neke zapovesti možemo da zanemarimo, možemo da ih ispunimo ako baš imamo želju ili nemamo šta posebno da radimo? U kom smislu Gospod Isus govori o zapovestima ovde? Pročitajte svetootačko objašnjenje u okviru naših biblijskih beseda.
Ako, dakle, ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovijesti i nauči tako ljude, nazvaće se najmanji u Carstvu nebeskome; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u Carstvu nebeskome. (Mt. 5:19)
„Meni lično je objašnjenje ovog stiha bilo sa jedne strane veliko iznenađenje, a sa druge strane dosta pomoglo da prevaziđem zabludu u kojoj sam ranije bio. Radi se o zabludi da postoje neke zapovesti koje i ne moram da se trudim da ispunim.
Sveti Jovan Zlatoust piše sledeće: „Kada čuješ reči „najmanji u Carstvu nebeskom“, razumi ne nešto drugo do geenu, (to jest, pakao) i mučenje. Carstvom Hristos naziva ne samo naslađivanje budućim dobrima nego i vreme vaskrsenja i drugi Strašni dolazak. Jer kakvog bi smisla imalo da onaj koji bratu svome kaže: budalo, i prestupi jednu zapovest, bude bačen u pakao, a da onaj koji sav zakon naruši i druge na to navede bude u Carstvu nebeskom? Nije dakle to Hristos rekao, već da će narušilac Zakona u ono vreme biti najmanji, to jest, odbačen, poslednji; a poslednji će tada nesumnjivo biti bačen u pakao“. Blaženi Teofilakt nastavlja ovu misao i govori: „Gospod prvo kaže „izvrši“, a zatim „nauči“; jer kako mogu da vodim druge putem kojim sam nisam prošao? Osim toga, ako izvršavam zapovesti, a ne učim druge, nemam takvu nagradu, nego ću još i biti kažnjen ako zbog zavisti ili nemara ne učim druge“.
Prepodobni Simeon Novi Bogoslov sa svoje strane odlično objašnjava zašto Hristos Svoje zapovesti naziva najmanjim: „Gospod je zapovesti nazvao najmanjim, ne zato što su one zaista i bile najmanje, već zato što ih mi smatramo takvim. Praznosloviti, na primer, ili poželeti nešto što naš brat ima ili strasno pogledati ili prezreti i osuditi nekoga – sve ovo i slično tome mi smatramo za ništa, za najmanju sitnicu, zato ne brinemo o tome i ravnodušni smo prema tome, ne pazimo i ni najmanje znanje nemamo o tome, jer smo zaboravili kako strogo Gospod sudi o tome.“ Dakle, u ovim rečima Hristos pokazuje kakav je vrlo često naš pogled na Njegove zapovesti.
Prepodobni Isidor Pelusiot Hristove reči „ko izvrši i nauči“ objašnjava tako da ako čovek ima samo jedno od toga, onda hramlje u duhovnom smislu. Da svako od nas treba da teži i da dela i da uči. Naravno, svako prema svojim moćima i u onom krugu ljudi koji mu je Gospod dao…“
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI