Evo novog odlomka iz naših biblijskih beseda. O jednom od blaženstava koje izaziva najviše komentara, tumačenja, pa i izgovora. Šta znači biti čisti srcem? Da li je ovo blaženstvo samo za monahe? Da li je Isus u ovoj zapovesti ljudima dao samo neki „ideal“ ka kome treba težiti ili je u pitanju realni zahtev, zahtev koji može da se ostvari ovde na zemlji? Pročitajte sve ovo u svetlu jedinog istinskog kriterijuma za razumevanje reči Božije – svetootačkog tumačenja.
„Blaženi čisti srcem, jer će Boga vidjeti“ (Mt.5:8).
O ovom blaženstvu su Sveti Oci mnogo pisali. Uopšte, cilj našeg podviga u Crkvi, cilj svog našeg truda, posta, molitve, crkvenog života je upravo očišćenje srca. Sveti Grigorije Bogoslov objašnjava na sledeći način i zašto je očišćenje srca toliko važno:
„Čovek koji vidi Boga, samim tim u tom gledanju već ima sve što se sastoji u spisku dobara – beskonačni život, večnu netruležnost, besmrtno blaženstvo, carstvo bez kraja, neprekidno veselje, istinsku svetlost, duhovnu i sladosnu hranu, nepristupnu slavu, neprestanu radost i svako dobro.“
U naše vreme ljudi pod srcem u najprimitivnijem shvatanju podrazumevaju ili mišićni organ koji pumpa krv ili neki centar emocija, nešto što mnogi smatraju da je nepogrešivi vodič i da ga treba slušati, kako se već kaže, „slušaj svoje srce“. Pravoslavna Crkva ima mnogo dublje shvatanje.
Sveti Justin Ćelijski piše:
„Gospod je rekao: blaženi čisti srcem. A zašto nije rekao: blaženi čisti umom, okom, savešću, telom? Zato što Gospod pod srcem razume vascelog čoveka, svu psihofizičku prirodu njegovu. Srce je centar i žiža čovečijeg bića, čovečije ličnosti. Ono je izvor svih misli, svih osećanja, svih želja, svih dela. Tu istinu o srcu čovečijem Gospod ovako izražava: „Iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, blud, ubistva, krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, lažna svedočanstva, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje“ (Mk. 7:21-22; Mt. 15:19).
Često se za ovu zapovest, zapovest o čuvanju srca od svih zlih pomisli mogu čuti različiti komentari u smislu da je preterano stroga ili da prosto nije moguća za savremenog čoveka. Sveti Grigorije Niski govori da nama Bog nije darovao zapovesti koje nije moguće ispuniti, zapovesti koje prevazilaze našu prirodu. Jer kako on govori, nije zapovedio da postanu ptice ona bića koja nemaju krila ili da žive pod vodom stvorenja kojima je dao život na kopnu. I iz toga zaključuje da ako je zakon za sve ostale u skladu sa njihovim silama, onda ni ono što nama ljudima Gospod zapoveda u Jevanđelju nije nešto što ne možemo dostići.
Sveti Filaret Moskovski nastavlja ovu misao svetog Grigorija i kaže:
„Kako je strogo!, reći će oni koji uopšte ne žele da se prihvate truda očišćenja naše unutrašnjosti. Kako je teško!, reći će i oni koji su i osetili unekoliko ovaj trud. Strogo ili ne, zahtev da se odreknemo svih zlih pomisli je – tu. Nismo mi ovu zapovest izmislili, nismo je mi postavili za uslov da bismo videli Boga i nasladili se Božanskim blaženstvom, već Onaj Koji je rekao: „blaženi čisti srcem, jer će Boga videti“. … Što se tiče truda sa kojim je sjedinjeno unutrašnje očišćenje, ne sporim da je to teško; i čak ako bi ga ko nazvao nemogućim, ne bih osporavao ni to. Međutim, teškoća se rešava, nemogućnost nestaje čim dodamo veru rečima Logosa Koji je stvorio sve ni iz čega: „Što je ljudima nemoguće Bogu je moguće“ (Lk. 18:27). Uz pomoć blagodati Božije nije teško zamrzeti zle pomisli koje su za čoveka koji nije izgubio savest po samoj prirodi mrske i odvratne“.
Kao što vidimo, sveti Filaret jasno objašnjava duhovni zakon koji se ogleda u životima Svetih ljudi. Oni su uložili sav svoj trud, ali je blagodat Božija učinila da ispune zapovesti, steknu čisto srce i još u ovom životu se uzdignu do bogoviđenja…
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI