Лк. 1:24-38
24. А после оних дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
25. Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.
26. А у шести месец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет,
27. Девојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и девојци бјеше име Марија.
28. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!
29. А она видевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав?
30. И рече јој анђео: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога!
31. И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.
32. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова;
33. И цароваће над домом Јаковљевим вавек, и царству његову неће бити краја.
34. А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35. И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији.
36. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
37. Јер у Бога је све могуће што каже.
38. А Марија рече: Ево слушкиње Господње – нека ми буде по речи твојој! И анђео отиде од ње.
„И ушавши к њој ангел рече: радуј се, Благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама. Ново стварање радост је Богу и људима; зато оно и почиње с благовешћу: радуј се! Том речју отвара се драма новога стварања. То је прва, почетна реч, која се чула чим се завеса велике тајне почела подизати. Гаврил назива Деву Марију благодатном зато што је душа њена као храм била испуњена животворним даровима Духа Светога, небеским мирисом и небеском чистотом. Неблагодатни су они, чије су душе затворене према Богу а отворене једино према земљи, те миришу земљом, грехом и смрћу. Благословена си ти међу женама. С ким је Господ, с тим је и благослов. Одсуство Господа, одсуство је и благослова. Удаљеност Бога од човека јесте проклетство, близина Бога човеку јесте благослов. Наравно, јасно је из појма о човекољубљу Божјем, да се Бог никада не би удаљио од човека, да се прво човек није удаљио од Бога. Долазак Господа Христа у свет показује то безгранично Божје човекољубље. И ако је човек проузроковао раздаљину између себе и Бога, ипак ево Бог се први приближује човеку, да премости ту раздаљину. Жена је прва створила амбис између човека и Бога. Ево, жена бива и мост над амбисом. Ева је прва пала у грех, и то у светломе Рају, где ју је све задржавало од греха; Марија је прва победила сва искушења, и то у тамноме свету, где све вуче у грех. Зато је слабовољна Ева и родила, као први свој плод на земљи, братоубицу Каина, док је јунакиња Марија родила Јунака над јунацима, који је извео из тамнице греха и смрти братоубилачки род људски, род непослушне и нечисте Еве.“ Свети Николај Охридски
КОМЕНТАРИ