Лк. 15:11-32
11. И рече: Човек неки имађаше два сина,
12. И рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дио имања што припада мени. И он им подели имање.
13. И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.
14. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудевати.
15. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.
16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.
17. А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хлеба исувише, а ја умирем од глади!
18. Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагреших небу и теби,
19. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.
20. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.
21. А син му рече: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.
22. А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24. Јер овај син мој беше мртав, и оживје; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25. А син његов старији бијаше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и играње.
26. И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то?
27. А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.
28. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29. А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.
30. А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.
31. А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.
32. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
„Тек што је покајник изговорио своје исповедање греха, милосрдни Господ заповеда слугама – служитељима олтара и светим Анђелима да га обуку у светлу одећу непорочности, да му ставе прстен на руку – сведочанство обновљеног јединства са Црквом земаљском и небеском и да га обују у сандале да би његова делатност била чувана од духовног трња чврстим правилима; такав је смисао обуће – Христових заповести. Као завршетак дела љубави, за сина који се вратио, поставља се трпеза љубави за коју се коље угојено теле. Овом трпезом се означава црквена трпеза на којој се грешнику који се помирио са Богом предлаже духовна нетрулежна храна и пиће: Христос, давно обећани људском роду, припремљен неизрецивом милошћу Божијом за пали људски род од самог тренутка његовог пада“. Свети Игњатије Брјанчанинов
КОМЕНТАРИ