Lk. 17:12-19
12. I kad ulažaše u jedno selo, sretoše ga deset gubavih ljudi, koji stadoše izdaleka,
13. I podigoše glas govoreći: Isuse, Učitelju, pomiluj nas!
14. I videvši ih, reče im: Idite i pokažite se sveštenicima. I dogodi se, dok odlažahu, da se očistiše.
15. A jedan od njih, videvši da je izlečen, vrati se slaveći Boga iz svega glasa.
16. I pade ničice pred noge njegove i zablagodari Mu. I taj beše Samarjanin.
17. A Isus odgovarajući reče: Zar se ne očistiše desetorica? A gde su devetorica?
18. Kako se ne nađe nijedan drugi da se vrati i dade slavu Bogu, nego samo ovaj inoplemenik?
19. I reče mu: Ustani i idi; vera tvoja spasla te je.
„U vreme dok su gubavi išli k sveštenicima i usput videli da su isceljeni, jedan od njih, videvši da je izlečen, vrati se slaveći Boga iz svega glasa. I pade ničice pred noge Njegove i zablagodari mu. I taj beše Samarjanin (Lk. 17; 165-16). Prekrasno je rekao Prorok-Psalmopojac o tadašnjem judejskom narodu: Nema nikoga razumnog, nema nikoga da traži Boga, svi su zašli, svi se pokvarili (v. Ps. 14; 2-3). Ako, dakle, devetorica, koji su od Hrista primili tako veliko dobročinstvo i videli tako veliko čudo kakvo se na njima izvršilo, nisu razumeli da je Isus Bog, niti su se vratili da bi ga pronašli, da bi ga proslavili i zablagodarili, šta se onda može misliti o ostalima? Samarjanin, koji je poreklom Asirac jer oni otuda potiču, jedini je od one desetorice gubavih što, razumevši čudo i dobivši traženo dobročinstvo, poznaje u Isusu Hristu Boga i sazreva za veru. On se vratio da iskaže svoju zahvalnost i veru i sve je to propratio odgovarajućim postupcima, odnosno pred svima je pao pred noge svog Dobročinitelja i proslavio Ga kao istinitog Boga Koji mu je podario očišćenje. Gospod je, međutim, pred svima što su tu stajali, upitao: Zar se ne očistiše desetorica? A gde su devetorica? Ne nađe se nijedan da proslavi Boga (st. 17-18), iako ih je zato i iscelio, odnosno da bi dobili slobodu delanja i opštenja sa Njegovim sledbenicima, a zatim dostigli i isceljenje duše i proslavili Iscelitelja duša i tela. Oni, međutim, nisu došli da bi proslavili Boga. Kakva nesreća! Iz ovoga možemo videti da i mi od toga stradamo. Hristos nas je očistio od onog prvog prokletstva koje je na nama ležalo kao guba, budući čak pogubnije i mrskije nego svaka guba, jer je bolest sa tela prešla i na dušu. Iako smo očišćeni Hristom, dobivši od Njega našu prirodu isto onako čistu kakva je bila i u početku, nismo Mu se prisajedinili proslavljajući Ga vrlinskim životom nego se opet, usled prokletih i bezakonih dela, udaljujemo od Njega, kao što kaže David: Bezbožnici neće izaći pred oči Tvoje (Ps. 5; 5). I kao što se nekada obratio Adamu kada se ovaj lišio božanstvene slave, upitavši: Adame, gde si (v. Post. 3; 9), Gospod je, gotovo oplakujući i žaleći što su takvi, kao što će kasnije žaliti i nas koji smo im slični, upitao: A gde su devetorica? Kako se ne nađe nijedan drugi da se vrati i dade slavu Bogu, nego samo ovaj inoplemenik (st. 18). Rekavši samo ovaj inoplemenik, On je pokazao njihovu nezahvalnost i okorelost srca judejskog naroda, i dok su neznabošci bili spremni za preobraćanje, Izrailjci su bili sasvim ravnodušni prema spasenju. Zbog toga Gospod ovom Samarjaninu daruje i duševno spasenje koje predizobražava spasenje neznabožaca kroz veru i kaže: Ustani i idi. Vera tvoja spasla te je (st. 19). Za one pak što se nisu vratili, budući prekoreni samim svojim ćutanjem, pokazao je da su izgubili spasenje duše.“ Sveti Grigorije Palama
KOMENTARI