„А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А где су деветорица?“ (Лк. 17:17) – Недеља двадесет осма по Педесетници

Лк. 17:12-19

12. И кад улажаше у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека,
13. И подигоше глас говорећи: Исусе, Учитељу, помилуј нас!
14. И видевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише.
15. А један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из свега гласа.
16. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари Му. И тај беше Самарјанин.
17. А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А где су деветорица?
18. Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик?
19. И рече му: Устани и иди; вера твоја спасла те је.

 

„У време док су губави ишли к свештеницима и успут видели да су исцељени, један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из свега гласа. И паде ничице пред ноге Његове и заблагодари му. И тај беше Самарјанин (Лк. 17; 165-16). Прекрасно је рекао Пророк-Псалмопојац о тадашњем јудејском народу: Нема никога разумног, нема никога да тражи Бога, сви су зашли, сви се покварили (в. Пс. 14; 2-3). Ако, дакле, деветорица, који су од Христа примили тако велико доброчинство и видели тако велико чудо какво се на њима извршило, нису разумели да је Исус Бог, нити су се вратили да би га пронашли, да би га прославили и заблагодарили, шта се онда може мислити о осталима? Самарјанин, који је пореклом Асирац јер они отуда потичу, једини је од оне десеторице губавих што, разумевши чудо и добивши тражено доброчинство, познаје у Исусу Христу Бога и сазрева за веру. Он се вратио да искаже своју захвалност и веру и све је то пропратио одговарајућим поступцима, односно пред свима је пао пред ноге свог Доброчинитеља и прославио Га као истинитог Бога Који му је подарио очишћење. Господ је, међутим, пред свима што су ту стајали, упитао: Зар се не очистише десеторица? А где су деветорица? Не нађе се ниједан да прослави Бога (ст. 17-18), иако их је зато и исцелио, односно да би добили слободу делања и општења са Његовим следбеницима, а затим достигли и исцељење душе и прославили Исцелитеља душа и тела. Они, међутим, нису дошли да би прославили Бога. Каква несрећа! Из овога можемо видети да и ми од тога страдамо. Христос нас је очистио од оног првог проклетства које је на нама лежало као губа, будући чак погубније и мрскије него свака губа, јер је болест са тела прешла и на душу. Иако смо очишћени Христом, добивши од Њега нашу природу исто онако чисту каква је била и у почетку, нисмо Му се присајединили прослављајући Га врлинским животом него се опет, услед проклетих и безаконих дела, удаљујемо од Њега, као што каже Давид: Безбожници неће изаћи пред очи Твоје (Пс. 5; 5). И као што се некада обратио Адаму када се овај лишио божанствене славе, упитавши: Адаме, где си (в. Пост. 3; 9), Господ је, готово оплакујући и жалећи што су такви, као што ће касније жалити и нас који смо им слични, упитао: А где су деветорица? Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик (ст. 18). Рекавши само овај иноплеменик, Он је показао њихову незахвалност и окорелост срца јудејског народа, и док су незнабошци били спремни за преобраћање, Израиљци су били сасвим равнодушни према спасењу. Због тога Господ овом Самарјанину дарује и душевно спасење које предизображава спасење незнабожаца кроз веру и каже: Устани и иди. Вера твоја спасла те је (ст. 19). За оне пак што се нису вратили, будући прекорени самим својим ћутањем, показао је да су изгубили спасење душе.“ Свети Григорије Палама

БИБЛИЈСКЕ БЕСЕДЕ - ПРИЈАВИТЕ СЕ!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*