Mt. 19:16-26
16. I gle, neko pristupi i reče mu: Učitelju blagi, koje dobro da učinim da imam život večni?
17. A on mu reče: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. A ako hoćeš ući u život drži zapovesti.
18. Reče mu: Koje? A Isus reče: Ne ubij; ne učini preljubu; ne ukradi; ne svedoči lažno;
19. Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjega svojega kao sebe samoga.
20. Reče mu mladić: Sve ovo sačuvah od mladosti svoje; šta mi još nedostaje?
21. Reče mu Isus: Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa hajde za mnom.
22. A kada ču mladić reč, otide žalostan; jer imađaše mnoga imanja.
23. A Isus reče učenicima svojim: Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u Carstvo nebesko.
24. I opet vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u Carstvo Božje.
25. A kada to čuše učenici, čuđahu se veoma govoreći: Ko se, dakle, može spasti?
26. A Isus pogledavši na njih, reče im: Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.
„Bog je blag u saglasnosti sa viđenjem u kome se Bog javlja ljudima čistog srca, kao što piše: „Ta dobar je Bog Izrailju, onima koji su čista srca“ (Ps. 73:1). Međutim, kada grešnici budu videli Sudiju, On im se neće pokazati ni blagim, niti će se oni obradovati Bogu srcem, već će „zaplakati zbog Njega sva plemena zemaljska“ (Otk. 1:7), kao oni koji se nalaze u broju lukavih i nevernih. Zato je Isus odgovorio mladiću koji Ga je nazvao blagim učiteljem: „Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga.“ … Hajde da prvo razmotrimo na početku šta je ljubav prema ovom životu. Jer ovaj život vole, kakav god on bio; neka je opterećen nevoljama, neka je jadan, međutim, ljudi se boje njegovog kraja… Zato treba pogledati, treba postati svestan koliko više treba da volimo večni život, ako ovaj žalosni život koji u jednom trenu može da se prekine, mi toliko volimo. Pomislite braćo, koliko više treba da volimo taj život ako se on nikada neće završiti. Ti voliš ovaj život u kome se toliko trudiš, trčiš, brineš, žuriš – ne može se nabrojati šta je u ovom nesrećnom životu sve neophodno – sejati, orati, šiti, ploviti morem… I nakon svog tog truda, tvoj život će doći kraju. Pogledaj šta trpiš u tako žalosnom životu koji toliko voliš? I ti misliš, da ćeš zauvek živeti i nikada nećeš umreti? Hramovi, zidovi, mermer poduprti gvožđem padaju i ruše se, a čovek smatra da neće umreti? Učite se braćo da tražite večni život, gde nećete trpeti ništa od toga, već ćete večno carovati sa Bogom“. Blaženi Avgustin
KOMENTARI