Jn. 9:1-38
1. I prolazeći vide čoveka slepa od rođenja.
2. I zapitaše ga učenici njegovi govoreći: Ravi, ko sagreši, ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slep?
3. Isus odgovori: Ne sagreši ni on ni roditelji njegovi, nego da se jave djela Božija na njemu.
4. Meni valja činiti djela Onoga koji me posla, dok je dan. Dolazi noć kad niko ne može raditi.
5. Dok sam u svetu, svjetlost sam svijetu.
6. Rekavši ovo, pljunu na zemlju i načini blato od pljuvačke, i pomaza blatom oči slepome.
7. I reče mu: Idi umij se u banji Siloamskoj, što prevedeno znači: poslan. On ode, dakle, i umi se, i dođe gledajući.
8. A susedi i oni koji ga bijahu videli prije da beše slep govorahu: Nije li ovo onaj što je sedio i prosio?
9. Jedni govorahu da je on. a drugi da je nalik na njega. On govoraše: Ja sam.
10. Tada mu govorahu: Kako ti se otvoriše oči?
11. On odgovori i reče: Čovek koji se zove Isus načini blato, i pomaza oči moje, i reče mi: idi u banju Siloamsku i umij se. I kad otidoh i umih se, progledah.
12. Tada mu rekoše: Gde je on? Reče: Ne znam.
13. Onda njega, nekadašnjega slepca, odvedoše farisejima.
14. A bješe subota kad Isus načini blato i otvori mu oči.
15. A fariseji ga tada opet pitahu kako progleda. A on im reče: Blato mi metnu na oči, i umih se i vidim.
16. Tada govorahu neki od fariseja: Nije ovaj čovek od Boga, jer ne svetkuje subotu. Drugi govorahu: Kako može čovek grešan takva znamenja činiti? I nasta razdor među njima.
17. Opet rekoše slepcu: Šta ti veliš za onoga što otvori oči tvoje? A on reče: Prorok je.
18. Tada Judejci ne verovaše za njega da je bio slijep i progledao, dok ne dozvaše roditelje toga što je progledao,
19. I zapitaše ih govoreći: Je li ovo sin vaš za koga vi kažete da se rodi slep? Kako, dakle, sada vidi?
20. A roditelji njegovi odgovoriše im i rekoše: Znamo da je ovo sin naš, i da se rodi slep;
21. A kako sada vidi ne znamo, ili ko mu otvori oči mi ne znamo: sam je već odrastao, pitajte njega, neka sam kaže za sebe.
22. Ovo rekoše roditelji njegovi jer se bojahu Judejaca; jer se Judejci već bijahu dogovorili da bude odlučen od sinagoge ko god njega prizna za Hrista.
23. Zato rekoše roditelji njegovi: Odrastao je, njega pitajte.
24. Tada po drugi put dozvaše čoveka koji je bio slep. i rekoše mu: Podaj slavu Bogu, mi znamo da je onaj čovjek grešan.
25. A on odgovori i reče: Je li grešan, ne znam; jedno znam – da ja bijah slijep, i sada vidim.
26. Tada mu opet rekoše: Šta ti učini? Kako otvori oči tvoje?
27. Odgovori im: Već vam kazah i ne slušaste. Šta opet hoćete da čujete? Da nećete i vi da postanete učenici njegovi?
28. Oni ga izgrdiše i rekoše: Ti si učenik njegov, a mi smo učenici Mojsejevi.
29. Mi znamo da je Mojseju govorio Bog; a ovoga ne znamo otkuda je.
30. Odgovori čovjek i reče im: U tome i jeste čudo što vi ne znate otkuda je, a on otvori oči moje.
31. A znamo da Bog ne sluša grešnike; nego ako ko Boga poštuje i volju njegovu tvori, toga sluša.
32. Otkako je veka nije se čulo da iko otvori oči rođenome slepcu.
33. Kad on ne bi bio od Boga, ne bi mogao ništa činiti.
34. Odgovoriše i rekoše mu: Ti si se rodio sav u gresima, pa ti nas da učiš? I isteraše ga napolje.
35. Ču Isus da ga isteraše napolje, pa našavši ga reče mu: Veruješ li ti u Sina Božijega?
36. On odgovori i reče: A ko je on, Gospode, da u njega verujem?
37. A Isus mu reče: I vidio si ga i onaj koji govori s tobom, taj je.
38. A on reče: Verujem, Gospode! I pokloni mu se.“
„Kao prosti ljudi učenici su stavili ovu drugu mogućnost ne misleći dugo o njoj niti pak znajući za kakvu treću. Za njih je najverovatnije u ovom slučaju bilo, da su roditelji sleporođenog zgrešili. No sećajući se reči Hristovih, rečenih onome uzetome: više ne greši – oni kao da dovode u vezu ovaj slučaj sa onim, i kao da hoće da kažu: onamo nam je jasno bilo iz Tvojih reči, da je sam stradalnik bio prouzrokovač svoga stradanja; no da li se to isto i ovde može primeniti? Da li ovaj slepi sam sagreši ili – ako ne on onda svakako – roditelji njegovi? Da je Gospod u tom času postavio učenicima pitanje: kako vi mislite, da je on mogao sagrešiti, da se slep rodi? učenici bi se našli u nedoumici, i mogli bi se u krajnjem slučaju pozvati na sveopštu grešnost roda ljudskog kroz greh Adamov, kao što veli Psalmopevac: se bo v bezakonih začat jesam i vo gresjeh rodi mja mati moja. Vrlo malo pak verovatnoće ima, da bi učenici spomenuli i mišljenje nekih fariseja i književnika – mišljenje ne njihovo sopstveno nego primljeno sa daljeg Istoka – kao da je duša ljudska živela u nekom drugom telu pre ovoga rođenja, i da se u tom ranijem životu učinila dostojnom ili nagrade ili kazne u ovom sadašnjem životu. Jer to je jedna filosofska pretpostavka, koja mučno da je bila poznata prostodušnim i pravomisaonim ribarima galilejskim. – Na pitanje učenika premudri Ravi ovako odgovori: ni on sagreši ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Božja na njemu. To jest „zgrešio je i on i njegovi roditelji, no nije u tom uzrok slepilu“, kako kaže jedan sveti otac. (Zlatoust.) Gle, ne kaže se ni za Jova da je bio zgrešio, niti pak za roditelje njegove, pa je ipak bio udaren strašnom bolešću, da je morao uzviknuti: telo je moje obučeno u crve, koža moja puca i raščinja se (7, 5). Sem greha roditelja i greha sopstvenih mora da ima i drugih uzroka ponekom ljudskom stradanju na zemlji. U slučaju sleporođenoga uzrok se sastoji u tome da se jave dela Božja na njemu. Blago onom, na kome se javljaju dela Božja, i on ih oseća i iskorišćava na spasenje svoje duše. Blago bedniku, koga milost Božja učini bogatim i slavnim, i on oseti tu milost Božju s blagodarnošću. Blago beznadežnom bolesniku, kome Gospod povrati zdravlje i on uzdigne srce svoje ka Gospodu kao svome iznenadnom i jedinom dobrotvoru. O, kako se dela Božja posvednevno pokazuju na svakom od nas! O, radosti za sve one, kojima se kroz ta dela Božja otvori duhovni vid za viđenje Boga! O, žalosti za sve one koji s prepunim rukama Božjih darova okreću leđa Bogu i slepo produžuju hoditi svojim tamnim i sujetnim putevima! Na svima nama posvednevno javljaju se dela Božja, jer Bog nas ne napušta do same smrti naše. Ta dela Božja na nama koriste našem ličnom spasenju. No delo Božje na ovome sleporođenome trebalo je da koristi spasenju mnogih premnogih. Tim delom otkrilo se u istini, da je zaista Bog sišao među ljude. Tim delom pokazalo se, kako je među ljudima mnogo više duhovnih slepaca nego telesnih. I time se još javilo, kako mudar čovek, kome Bog daruje jedan telesni dar, iskoristi ovaj i na obogaćenje duše svoje istinitom verom. Predviđajući sve ove plodove od isceljenja sleporođenog, Gospod, gotovo u ushićenju, govori Svojim učenicima: ni on sagreši ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Božja na njemu.“
Sveti Nikolaj Ohridski
KOMENTARI