Јн. 9:1-38
1. И пролазећи виде човека слепа од рођења.
2. И запиташе га ученици његови говорећи: Рави, ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп?
3. Исус одговори: Не сагреши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему.
4. Мени ваља чинити дјела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити.
5. Док сам у свету, свјетлост сам свијету.
6. Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слепоме.
7. И рече му: Иди умиј се у бањи Силоамској, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући.
8. А суседи и они који га бијаху видели прије да беше слеп говораху: Није ли ово онај што је седио и просио?
9. Једни говораху да је он. а други да је налик на њега. Он говораше: Ја сам.
10. Тада му говораху: Како ти се отворише очи?
11. Он одговори и рече: Човек који се зове Исус начини блато, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. И кад отидох и умих се, прогледах.
12. Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам.
13. Онда њега, некадашњега слепца, одведоше фарисејима.
14. А бјеше субота кад Исус начини блато и отвори му очи.
15. А фарисеји га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: Блато ми метну на очи, и умих се и видим.
16. Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човек од Бога, јер не светкује суботу. Други говораху: Како може човек грешан таква знамења чинити? И наста раздор међу њима.
17. Опет рекоше слепцу: Шта ти велиш за онога што отвори очи твоје? А он рече: Пророк је.
18. Тада Јудејци не вероваше за њега да је био слијеп и прогледао, док не дозваше родитеље тога што је прогледао,
19. И запиташе их говорећи: Је ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди слеп? Како, дакле, сада види?
20. А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш, и да се роди слеп;
21. А како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе.
22. Ово рекоше родитељи његови јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ бијаху договорили да буде одлучен од синагоге ко год њега призна за Христа.
23. Зато рекоше родитељи његови: Одрастао је, њега питајте.
24. Тада по други пут дозваше човека који је био слеп. и рекоше му: Подај славу Богу, ми знамо да је онај човјек грешан.
25. А он одговори и рече: Је ли грешан, не знам; једно знам – да ја бијах слијеп, и сада видим.
26. Тада му опет рекоше: Шта ти учини? Како отвори очи твоје?
27. Одговори им: Већ вам казах и не слушасте. Шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете ученици његови?
28. Они га изгрдише и рекоше: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсејеви.
29. Ми знамо да је Мојсеју говорио Бог; а овога не знамо откуда је.
30. Одговори човјек и рече им: У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје.
31. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша.
32. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу.
33. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.
34. Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гресима, па ти нас да учиш? И истераше га напоље.
35. Чу Исус да га истераше напоље, па нашавши га рече му: Верујеш ли ти у Сина Божијега?
36. Он одговори и рече: А ко је он, Господе, да у њега верујем?
37. А Исус му рече: И видио си га и онај који говори с тобом, тај је.
38. А он рече: Верујем, Господе! И поклони му се.“
„Као прости људи ученици су ставили ову другу могућност не мислећи дуго о њој нити пак знајући за какву трећу. За њих је наjвероватније у овом случају било, да су родитељи слепорођеног згрешили. Но сећајући се речи Христових, речених ономе узетоме: више не греши – они као да доводе у везу овај случај са оним, и као да хоће да кажу: онамо нам је јасно било из Твојих речи, да је сам страдалник био проузроковач свога страдања; но да ли се то исто и овде може применити? Да ли овај слепи сам сагреши или – ако не он онда свакако – родитељи његови? Да је Господ у том часу поставио ученицима питање: како ви мислите, да је он могао сагрешити, да се слеп роди? ученици би се нашли у недоумици, и могли би се у крајњем случају позвати на свеопшту грешност рода људског кроз грех Адамов, као што вели Псалмопевац: се бо в безаконих зачат јесам и во гресјех роди мја мати моја. Врло мало пак вероватноће има, да би ученици споменули и мишљење неких фарисеја и књижевника – мишљење не њихово сопствено него примљено са даљег Истока – као да је душа људска живела у неком другом телу пре овога рођења, и да се у том ранијем животу учинила достојном или награде или казне у овом садашњем животу. Јер то је једна философска претпоставка, која мучно да је била позната простодушним и правомисаоним рибарима галилејским. – На питање ученика премудри Рави овако одговори: ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божја на њему. То јест „згрешио је и он и његови родитељи, но није у том узрок слепилу“, како каже један свети отац. (Златоуст.) Гле, не каже се ни за Јова да је био згрешио, нити пак за родитеље његове, па је ипак био ударен страшном болешћу, да је морао узвикнути: тело је моје обучено у црве, кожа моја пуца и рашчиња се (7, 5). Сем греха родитеља и греха сопствених мора да има и других узрока понеком људском страдању на земљи. У случају слепорођенога узрок се састоји у томе да се јаве дела Божја на њему. Благо оном, на коме се јављају дела Божја, и он их осећа и искоришћава на спасење своје душе. Благо беднику, кога милост Божја учини богатим и славним, и он осети ту милост Божју с благодарношћу. Благо безнадежном болеснику, коме Господ поврати здравље и он уздигне срце своје ка Господу као своме изненадном и једином добротвору. О, како се дела Божја посведневно показују на сваком од нас! О, радости за све оне, којима се кроз та дела Божја отвори духовни вид за виђење Бога! О, жалости за све оне који с препуним рукама Божјих дарова окрећу леђа Богу и слепо продужују ходити својим тамним и сујетним путевима! На свима нама посведневно јављају се дела Божја, јер Бог нас не напушта до саме смрти наше. Та дела Божја на нама користе нашем личном спасењу. Но дело Божје на овоме слепорођеноме требало је да користи спасењу многих премногих. Тим делом открило се у истини, да је заиста Бог сишао међу људе. Тим делом показало се, како је међу људима много више духовних слепаца него телесних. И тиме се још јавило, како мудар човек, коме Бог дарује један телесни дар, искористи овај и на обогаћење душе своје истинитом вером. Предвиђајући све ове плодове од исцељења слепорођеног, Господ, готово у усхићењу, говори Својим ученицима: ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божја на њему.“
Свети Николај Охридски
КОМЕНТАРИ