Mt. 8:5-13
5. A kad uđe u Kapernaum, pristupi mu kapetan moleći ga i govoreći:
6. Gospode, sluga moj leži doma oduzet, i strašno se muči.
7. A Isus mu reče: Ja ću doći i isceliću ga.
8. I kapetan odgovori i reče: Gospode, nisam dostojan da pod krov moj uđeš, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.
9. Jer i ja sam čovjek pod vlašću, i imam pod sobom vojnike, pa rečem jednome: idi, i ide: i drugome: dođi, i dođe; i slugi svome: učini to, i učini.
10. A kad ču Isus, zadivi se i reče onima što idu za njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh.
11. A kažem vam da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom, i Isakom, i Jakovom u Carstvu nebeskome;
12. A sinovi carstva biće izgnani u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba.
13. A kapetanu reče Isus: Idi, i kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj čas.
„I kapetan odgovori i reče: Gospode, nisam dostojan da pod krov moj uđeš, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj“. Veliki učitelj Pravoslavne Crkve piše: „Nazivajući sebe nedostojnim, kapetan je otkrio svoje dostojanstvo, da bi Hristos mogao da uđe ne samo među zidove njegovog doma, već i u njegovo srce. Ni kapetan ne bi izrekao ove reči sa takvom verom i smirenjem, da u srcu nije nosio Onoga Koga se bojao da pusti u svoj dom. Jer ne bi bilo velike koristi da je Gospod ušao u njegov dom, a da nije bio u srcu kapetana.“ Blaženi Avgustin
KOMENTARI