Svi mi osećamo glad i žeđ u našoj duši. Međutim, Sveti Oci jasno prave razliku između normalne i nenormalne gladi i žeđi. Jedna nas privodi Bogu, druga nas može uništiti. Kako da to razlikujemo? Pročitajte svetootačko objašnjenje ovog vrlo važnog odgovora u sklopu naših biblijskih beseda. Priključite nam se!
„Blaženi gladni i žedni pravde“ (Mt. 5:6)
„… Sveti Hromatije Akvilejski dopunjuje ovo Zlatoustovo objašnjenje i objašnjava kakav naš odnos treba da bude prema pravdi, to jest, prema pravednom načinu života. On kaže: „Mi smo dužni da stremimo ka pravednosti ne prosto željom, ne praznim porivom strasti. Zato Gospod i naziva blaženim ljude koji streme ka pravdi, koji gore unutrašnjom željom, koja je slična gladi i žeđi“. Dakle, svetitelj govori da je potrebno da imamo unutrašnju revnost, da naša pobožnost i želja za pravednošću ne zavise od poriva koji dođu i prođu, već da ta želja bude slična prirodnoj potrebi koju čovek oseća kada želi da utoli glad i žeđ – čak i onda kada nam se nešto ne radi. Zato blaženi Jeronim govori da treba da dođemo do takvog stanja da neprestano osećamo potrebu da vršimo dela pravde.
Sveti Justin Ćelijski vrlo zanimljivo govori o gladi i žeđi koju oseća čovekova duša. Svetitelj objašnjava da ne postoji čovek koji ne oseća ovu glad, samo je pitanje koja vrsta gladi je u pitanju. Evo kako on piše: „Glad i žeđ duše mogu biti normalne i nenormalne. Nenormalna je glad i nenormalna je žeđ, kada je duša gladna i žedna greha, slasti i strasti. Kroz tu glad i kroz tu žeđ gladuje i žeđuje i traži svoju hranu i svoje piće sve što je grehovno i smrtno u čoveku. A greh i smrt jesu jedina nenormalnost u biću čovekovom. I zato što su nenormalne, ne mogu se nikada ni ova glad utoliti ni ova žeđ ugasiti. Jer što više hrani sebe gresima i strastima, duša je sve gladnija; i što više sebe poji slastima, ona je sve žednija. To je kao kad čovek žvaće vazduh, da bi utolio svoju glad, ili pije slanu vodu, da bi ugasio svoju žeđ. Najbolji primer za to je bludni sin: nikako da utoli svoju nenormalnu glad i da ugasi svoju nenormalnu žeđ iako ih neprestano hrani i poji strasima i slastima.“
Vidite kako ava Justin koji je živeo u naše vreme, opisuje glavni duhovni problem čoveka danas, čoveka koji se u velikoj većini davi u strastima. Međutim, dok za ovu vrstu gladi i žeđi, sveti Justin govori da su neutoljive, za glad i žeđ po Bogu piše sledeće reči: „Normalna je glad i normalna je žeđ kada je duša gladna i žedna večne Istine, večne Ljubavi, večne Dobrote, večnog Života, večnog Blaženstva, jednom rečju: večne Pravde… Kao bogolika, suština čovekove duše je uvek bogočežnjiva, to jest, uvek gladna i žedna svega besmrtnog… Stoga se normalna glad i normalna žeđ duše, ne samo mogu utoliti i ugasiti, već i nasititi jedino Bogom.“
Dok sveti Justin govori o onom miru koji duša stiče jedino u Bogu, sveti Petar Damaskin dopunjuje i govori iz drugog ugla, da duša koja se kreće ka Bogu, pored ispunjenosti duše, ipak oseća neutoljivu potrebu za Bogom. Ovo objašnjava fenomen da se Svetitelji nisu zaustavljali u svom podvigu, već su na sebe uzimali često sve veće i teže podvige. Evo reči svetog Petra Damaskina: „Ako ko ne okusi nešto, onda i ne zna čega se lišava, kako govori sveti Vasilije Veliki. Tako i čovek koji je osetio sladost zapovesti i zna da ga zapovesti brzo privode podražavanju Hristu, snažno želi da stekne i druge, tako da radi njih često prezire i smrt. Osetivši malo od tajni Božijih koje su skrivene u Božanskom Pismu, on snažno želi da ih pozna i koliko stiče poznanja, više oseća žeđ i razgoreva se, kao plamen koji bukti. A pošto je Božanstvo nedostižno za sve, onda uvek prebiva u tom stanju“.
Vidimo dakle da tek kada čovek oseti sladost zapovesti, kada krene da živi po Jevanđelju, stiče pravu glad za Bogom. Upravo zato je veoma važno da čovek zna kako da na pravi način nađe Gospoda, kako da Ga traži onako kako Bog želi. Jer nije svako traganje za Bogom uspešno i nije tačna izreka koja se danas može čuti da mnogo duhovnih puteva vode do istog Boga. Dovoljno je reći da se Gospod Isus ne slaže sa ovim mišljenjem jer govori: „Ja sam Put i Istina i Život: niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene“ (Jn. 14:6)…“
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI