Nastavljamo seriju odlomaka iz biblijskih beseda sa svetootačkim tumačenjima u okviru našeg bloga. Sada nam Oci otkrivaju sve tajne koje se kriju u prvom stihu pete glave, samom početku Besede na Gori. Ako vam se dopadaju objašnjenja Svetih Otaca, pridružite nam se. Prelazi se stih po stih, Svetitelji objašnjavaju sve – od početka do kraja.
„A kad On vidje narod mnogi, pope se na goru, i sjede, i pristupiše Mu učenici Njegovi“. (Mt. 5:1)
„…Sveti Oci su obraćali pažnju na mnoge detalje u ovom stihu, detalje koje sam ja lično počeo da primećujem tek uz pomoć njihovog tumačenja i objašnjenja. Recimo, prepodobni Isidor Pelusiot obraća pažnju da je Gospod besedio na gori, dakle, na usamljenom mestu, ne u gradskoj buci i gužvi i navodi i razlog za to. Evo kako sveti Isidor objašnjava: „Udaljavanje od gradske vreve je toliko korisno u delu spasenja da je Sin Božiji ostavivši gradove, na vrhu gore nazvao blaženima one koji žive čisto. Samim tim je Svojim delima učio da čovek koji se ne odrekne zemaljskog i ne uzdigne se na visinu vrline, ne može da se udostoji da bude nazvan blaženim od Boga i ne može da stekne buduća dobra“. A sveti Hromatije dopunjuje ovo rasuđivanje sa svoje strane i dodaje da Gospod nimalo slučajno nije darovao novozavetna pravila života baš na gori jer je i u Starom Zavetu isti Taj Gospod darovao Mojseju Deset Zapovesti upravo na gori Sinaju. On takođe govori da je i to dokaz i znak da je Gospod Isus Hristos Tvorac i novozavetnog i starozavetnog zakona. Evo kako sveti Hromatije piše o ovome: „Pritom, u davna vremena, kada je zakon bio darovan, narodu je bilo zabranjeno da se penje na goru; a sada, kada je Gospod učio na gori, nikome se ne zabranjuje, štaviše, svi se pozivaju da poslušaju zato što je u Zakonu surovost, a u Jevanđelju blagodat. Tamo se neverujućima uliva strah, a ovde se na verujuće izliva dar blagoslova… Nije slučajno naš Gospod i Spasitelj dao blagoslov Svojim učenicima na gori. Dakle, ne na zemlji, već na gori, ne dole, već gore. Tako da i ti, ako želiš da dobiješ nebeske blagoslove od Gospoda, popni se na goru, što znači: traži uzvišeni život i tada ćeš pravedno i zasluženo dobiti željeni blagoslov.“
Sveti Jovan Zlatoust iz drugog ugla osvetljuje tajnu ovog Hristovog postupka i pokazuje koliko je naš Bog poražavajuće skroman. Sveti Jovan objašnjava ovo na sledeći način: „Pogledaj koliko je Hristos bio daleko od pohvala i gordosti! On nije vodio narod za Sobom, već kada je bilo potrebno isceljivati, Sam je išao svuda, posećivao gradove i naselja. A kada se sabralo veliko mnoštvo ljudi, Isus sedi na jednom mestu, ali ne u gradu, ne na sred trga, već na gori, u pustinji, učeći nas time da ne radimo ništa naočigled drugih, udaljavamo se od buke, posebno kada je potrebno govoriti o mudrosti i rasuđivati o važnim predmetima“. Zlatoust takođe obraća pažnju i na to da je Hristos bio pokrenut postupkom Svojih učenika da počne da besedi. Evo njegovog daljeg objašnjenja: „Kada se On popeo i seo, pristupili su Mu učenici. Da li vidiš kako oni napreduju u vrlini i kako su brzo postali bolji? Narod je gledao na čuda, a učenici su želeli da slušaju o nečemu visokom i velikom. To je i pobudilo Hrista da predloži učenje i da počne propoved. On nije isceljivao samo tela, već je lečio i duše. I opet, nakon brige o dušama, prelazio na brigu o telima, ukazujući raznoliku korist i sjedinjujući sa razumnim učenjem javljanje znamenja. Ovom brigom i o duši i o telu, on zatvara bestidna usta jeretika pokazujući ovim da je On Tvorac celokupnog života.“ Dakle, jasno vidimo da Bog traži od nas da pokažemo inicijativu, da pokažemo interesovanje za duhovni život, da u nama vidi želju da se borimo a onda i On dolazi. Sveti Jovan takođe u poslednjoj misli govori o jereticima drevnih vremena koji su govorili da je materija zla, da je telo tamnica za dušu i da ga treba uništiti ili preteranim uzdržanjem ili utapanjem u razvrat. Dakle, telo nije nikakva tamnica duše, već deo čovekove ličnosti, koji ima svrhu da postane hram Duha Svetoga…“
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama. ž
KOMENTARI