Мученик наших дана, о. Данил Сисојев тумачи стихове у којима апостол Павле описује све оно кроз што су апостоли пролазили и шта су доживљавали у себи. Сигурно је да хришћани и данас, у тешким животним околностима, могу да пронађу утеху у овим речима. Ево како о. Данил објашњава ове стихове.
*
„Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани. али не очајни; Прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени.“ (2. Кор. 4:8-9)
„Свачим смо угњетавани, али не потиштени“; Нас угњетавају у свему, али притом ни на који начин не могу да нас зауставе. Споља су апостоле свим силама спречавали да проповедају. Апостол Павле би почео да проповеда, један, два, три дана – долазили су Јудеји, правили скандале. И не само то, трудили се да га каменују, да га убију. Апостол не остаје на једном месту, иде даље, долази у следећи град и тамо проповеда. Нас сви притискају, али нисмо потиштени. Ми смо чувани. Збуњени, али не упадамо у очајање.
„Збуњивани али не очајни“. Ради се о унутрашњој тежини срца. Нас издају чак и наша браћа. Зато апостол говори да је једна од највећих несрећа које је имао – жалости које су му наносила лажна браћа. Али није био потиштен. У ком смислу? Павле говори: па, шта да се ради? Устао сам, идем даље. Издао је блиски човек, па шта сада да радим? Христа је издао Јуда, један од Дванаесторице, сви су се разбежали, Петар се одрекао. И шта онда? Зато нас жалосте, рањавају душу, рањавају срце, али то нас не зауставља. Ми нисмо неосетљиви на жалости, ради се о томе да при свему томе Бог шаље такву слободу нашем срцу да нас ништа не гуши. То јест, без обзира на то што су нас толико пута издали, ми тог истог дана идемо даље да проповедамо. Апостола је болело, али он носи реч Божију даље. Зато што се унутар њега налази незамислива сила, она је попут унутрашњег котла који кипи, то је сила Светог Духа која се излива и излива, човек није у стању да је задржи. Без обзира на то што му је болно, он има снаге да даље носи реч Божију. То је несхватљива унутрашња духовна моћ која делује у апостолима.
„Прогоњени, али нисмо остављени“. То јест, нас гоне, али се ми не заустављамо. Нас не оставља Бог. И притом што нас људи гоне и прогоне, има и таквих који остају са нама. Како стати на страну оних које само што су претукли или чак и убили? А ипак остају. Није случајно било речено да када на арени Колосеума убију једног хришћанина, са трибина силазе двоје новообраћених у хришћанство.
„Оборени, али не погубљени“. Дешава се да непријатељ слави победу, али се испоставља да смо живи. Пример за ово је био сам Павле. Када су га у Листри каменовали, он није умро. Господ га је исцелио. Павле је устао и кренуо даље да проповеда. Свети Теофан Затворник пише: „Замислите посуду у коју буквално пувају из пушке, а она остаје цела.“
https://ekzeget.ru/bible/2oe-poslanie-k-korinfanam-ap-pavla/glava-4/stih-8/
https://ekzeget.ru/bible/2oe-poslanie-k-korinfanam-ap-pavla/glava-4/stih-9/
КОМЕНТАРИ