Настављамо серију одломака из библијских беседа са светоотачким тумачењима у оквиру нашег блога. Сада нам Оци откривају све тајне које се крију у првом стиху пете главе, самом почетку Беседе на Гори. Ако вам се допадају објашњења Светих Отаца, придружите нам се. Прелази се стих по стих, Светитељи објашњавају све – од почетка до краја.
„А кад Он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише Му ученици Његови“. (Мт. 5:1)
„…Свети Оци су обраћали пажњу на многе детаље у овом стиху, детаље које сам ја лично почео да примећујем тек уз помоћ њиховог тумачења и објашњења. Рецимо, преподобни Исидор Пелусиот обраћа пажњу да је Господ беседио на гори, дакле, на усамљеном месту, не у градској буци и гужви и наводи и разлог за то. Ево како свети Исидор објашњава: „Удаљавање од градске вреве је толико корисно у делу спасења да је Син Божији оставивши градове, на врху горе назвао блаженима оне који живе чисто. Самим тим је Својим делима учио да човек који се не одрекне земаљског и не уздигне се на висину врлине, не може да се удостоји да буде назван блаженим од Бога и не може да стекне будућа добра“. А свети Хроматије допуњује ово расуђивање са своје стране и додаје да Господ нимало случајно није даровао новозаветна правила живота баш на гори јер је и у Старом Завету исти Тај Господ даровао Мојсеју Десет Заповести управо на гори Синају. Он такође говори да је и то доказ и знак да је Господ Исус Христос Творац и новозаветног и старозаветног закона. Ево како свети Хроматије пише о овоме: „Притом, у давна времена, када је закон био дарован, народу је било забрањено да се пење на гору; а сада, када је Господ учио на гори, никоме се не забрањује, штавише, сви се позивају да послушају зато што је у Закону суровост, а у Јеванђељу благодат. Тамо се неверујућима улива страх, а овде се на верујуће излива дар благослова… Није случајно наш Господ и Спаситељ дао благослов Својим ученицима на гори. Дакле, не на земљи, већ на гори, не доле, већ горе. Тако да и ти, ако желиш да добијеш небеске благослове од Господа, попни се на гору, што значи: тражи узвишени живот и тада ћеш праведно и заслужено добити жељени благослов.“
Свети Јован Златоуст из другог угла осветљује тајну овог Христовог поступка и показује колико је наш Бог поражавајуће скроман. Свети Јован објашњава ово на следећи начин: „Погледај колико је Христос био далеко од похвала и гордости! Он није водио народ за Собом, већ када је било потребно исцељивати, Сам је ишао свуда, посећивао градове и насеља. А када се сабрало велико мноштво људи, Исус седи на једном месту, али не у граду, не на сред трга, већ на гори, у пустињи, учећи нас тиме да не радимо ништа наочиглед других, удаљавамо се од буке, посебно када је потребно говорити о мудрости и расуђивати о важним предметима“. Златоуст такође обраћа пажњу и на то да је Христос био покренут поступком Својих ученика да почне да беседи. Ево његовог даљег објашњења: „Када се Он попео и сео, приступили су Му ученици. Да ли видиш како они напредују у врлини и како су брзо постали бољи? Народ је гледао на чуда, а ученици су желели да слушају о нечему високом и великом. То је и побудило Христа да предложи учење и да почне проповед. Он није исцељивао само тела, већ је лечио и душе. И опет, након бриге о душама, прелазио на бригу о телима, указујући разнолику корист и сједињујући са разумним учењем јављање знамења. Овом бригом и о души и о телу, он затвара бестидна уста јеретика показујући овим да је Он Творац целокупног живота.“ Дакле, јасно видимо да Бог тражи од нас да покажемо иницијативу, да покажемо интересовање за духовни живот, да у нама види жељу да се боримо а онда и Он долази. Свети Јован такође у последњој мисли говори о јеретицима древних времена који су говорили да је материја зла, да је тело тамница за душу и да га треба уништити или претераним уздржањем или утапањем у разврат. Дакле, тело није никаква тамница душе, већ део човекове личности, који има сврху да постане храм Духа Светога…“
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама. ж
КОМЕНТАРИ