Česta i vrlo poznata reč za verujuće ljude. Malo malo, pa se može čuti: „U iskušenju sam…“, „To ti je iskušenje…“, „Snašlo me iskušenje…“. Mnogo i prilično lako koristimo ovu reč. A šta su iskušenja zapravo? Odakle i na koji način mogu da se pojave? Kakav odnos treba da zauzmemo prema iskušenju? Svemu ovome nas poučava veliki Grigorije Palama.
„Ne želim, braćo, da vam ostane nepoznato da se iskušenja javljaju u dvojakom vidu i zbog toga ću sada govoriti o tome. Iskušenja dolaze ljudima i kroz radost i kroz žalost, i kroz zdravlje i kroz bolest, i kroz slavu i kroz sramotu, i kroz bogatstvo i kroz siromaštvo. Među njima su daleko teža ona koja dolaze kroz nasladu i zdravlje, kroz slavu i bogatstvo, i to je uistinu tako. Ja, međutim, ne želim da vam govorim o tom dvojakom vidu iskušenja. Šta bih, onda, želeo da sada saznate? Pažljivo slušajte i doznaćete. Ovaj veliki Jakov, koji se po telu naziva bratom Gospodnjim usled veridbe Djeve Bogorodice sa Josifom koja se dogodilo prema božanstvenom domostroju, kaže: Svaku radost imajte, braćo moja, kada padnete u različna iskušenja… Blažen je čovek koji pretrpi iskušenje, jer kad bude oproban, primiće venac života. Zatim je, kao da mu je neko rekao ovo: „postoje i oni koji hule kada padnu u iskušenje, dok drugi potpuno padaju u očajanje; neki na sebe stavljaju omču ukoliko iskušenja dolaze od prirođenih ili telesnih uzroka, od strasti i želja; događa se da neki padnu i u (greh) ubistva, a da se neki predaju razuzdanosti; zar su i takva iskušenja od Boga, zar i ona donose vence“, dodao: Nijedan kad je kušan da ne govori: Bog me kuša, jer Bog je neprijemčiv za kušanje zlom i ne kuša nikoga (st. 13). Pod „iskušenjima“ se ovde jasno podrazumevaju zlo i greh i pad u njega (greh), zbog čega Hristos nije podlegao iskušenjima, iako je bio iskušavan: Pošto je i Sam stradao budući kušan, zato može pomoći onima koji bivaju kušani (Jevr. 2; 18). Nakon što se krstio na Jordanu, On se, kako pripoveda Evanđelje (Mt. 4; 1), popeo na goru da bi bio iskušavan. Iskušenjima se nazivaju i nedaće koje ljudima dolaze spolja u vidu telesnih stradanja, kao i sami demonski napadi (nasrtaji), iako su u Njegovom slučaju bili bezuspešni. Iskušenjima se nazivaju i gresi kojima biva iskušavan svaki od nas, kao što kaže i sam Jakov: Svakoga iskušava sopstvena želja, koja ga mami i vara. Tada želja, zatrudnevši, rađa greh, a greh učinjen rađa smrt (st. 14-15). Kakvu smrt? Večnu, koja usled greha dovodi do razlučenja duše od Boga i za kojom, počev od Adama pa do svršetka sveta, sledi i telesna smrt. Tada, u budućem veku, za one koji se nisu ovde pokajali uslediće neizrecive i beskonačne muke duše i tela, pravedno osuđenih od Onoga Koji ima moć da i dušu i telo pogubi u paklenom ognju. Bežimo, braćo, koliko god možemo od takvih iskuše nja, jer je bežanje od njih u našoj moći. Kada vidimo da smo pali u takvo iskušenje, jadikujmo zbog toga. Ako zbog njega budemo žalili kako dolikuje, prinećemo istinsko pokajanje koje neminovno vodi ka spasenju“.[1]
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://svetosavlje.org/gospode-prosveti-tamu-moju-sabrane-besede/33/
KOMENTARI