Da li ste se ikada zapitali zašto neki ljudi toliko revnosno brane svoje (neo)paganstvo? Da li postoji neki dublji razlog osim nejasne zanesenosti nekakvim drevnim pričama o veličini i moći svojih plemenskih bogova? Žitije svetih deset Mučenika sa Krita nam daje odgovor – radi se o nečemu drugom…
„Ne govori nam, igemone, o Zevsu i njegovoj materi Reji! To za nas nije novost: slušali smo mi od otaca naših o njegovom poreklu, životu i naravi. On je bio toliko neuzdržljiv i toliko pokvaren, da je bludočinstvovao ne samo sa ženama nego i sa muškarcima; vradžbinama i mađioničarskom veštinom on je menjao svoj spoljašnji izgled samo da bi svoju pohotljivost zadovoljio, i stalno je skvrnavio sebe sramnim delima. Neki pak, obuzeti istom strašću, sledovahu njegovim gadostima; i oni ga proglasiše za boga, i hramove mu podigoše, i žrtve mu stadoše prinositi, da bi se smatralo da je i bogu prijatno ono što je njima po volji, i da bludničko i pohotljivo življenje ne samo nije odvratno bogu, nego je, avaj! takvo življenje svojstveno bogu“[1].
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI