Sveti ravnoapostolni Kiril odgovara muslimana o suštinskoj razlici u zakonu koji je dao Hristos i onome koji je dao Muhamed.
„Zakon Hristov nije neki drugi nego onaj isti koji Bog dade Mojsiju na Sinaju: ne ubijati, ne krasti, ne činiti preljubu, ne želeti tuđe, i ostalo. Jer Gospod naš reče: Nisam došao da razorim zakon, nego da ispunim (Mt. 5, 17). A za savršeniji život i bolje bogougađanje Gospod dade savet da se vodi čist, devstvenički život, i čine naročita dela koja vode u život večni putem tesnim i tužnim. Ali Gospod ne primorava čoveka na ovakav život i ovakva dela. Jer je Bog stvorio čoveka između neba i zemlje, između anđela i životinja: razumom i pameću izdvoji ga od životinja, a gnevom i pohotom izdvoji ga od anđela; i dade mu slobodnu volju, da radi ono što hoće, i da se druži sa onim čemu se približi: ili da se druži s anđelima služeći Bogu, kao što čoveka uči njegov prosvećeni razum, ili da se druži sa nerazumnim životinjama služeći telesnim željama bez uzdržanja. A pošto je Bog stvorio čoveka sa slobodnom voljom, zato On hoće da se mi spasavamo ne pod moranjem već po našoj slobodnoj želji, i kaže: Ko hoće za mnom da ide, neka se odreče sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom (Mt. 16, 24); ko može primiti neka primi (Mt. 19, 12). Jedni od vernih hrišćana hode u ovom životu lakšim putem, to jest po zakonima prirode žive celomudreno u česnom braku, i razumno putuju ka Gospodu; a drugi, koji imaju više revnosti za Gospoda i žele da budu savršenije sluge njegove, poduhvataju se nadprirodnog, anđelskog života i idu tesnim putem. To je razlog što se među hrišćanima neki razlikuju po životu. A vaša vera i zakon, produži Konstantin, nemaju nikakvih tegoba; oni su slični ne moru već malom potoku, koji može bez mnogo napora preskočiti svaki, i veliki i mali. U vašoj veri i vašem zakonu nema ničeg božanskog i bogonadahnutog, nego samo ljudski običaji i telesno umovanje, koji se mogu lako obavljati. Vaš zakonodavac Muhamed i nije vam dao neku zapovest koju je teško ispuniti: on vas čak nije obuzdao od gneva i od razuzdane pohote, nego vam je dopustio sve. Zato svi vi jednoliko ispunjavate njegov zakon, kao dat vam po pohotama vašim. A Spasitelj naš Hristos nije tako postupio. Jer budući sam prečist i izvor svake čistote, On želi da i sluge njegove žive sveto i čisto, udaljujući se od svake pohote, i da se putem duhovne čistote sjedinjuju sa Čistim, pošto u njegovo carstvo „neće ući ništa prljavo“ (Otk. 21, 27)[1].
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-6/12/
KOMENTARI