Jn. 20:19-31
19. A kad bi uveče onoga prvoga dana sedmice, i dok su vrata bila zatvorena, gde se bijahu učenici njegovi sakupili zbog straha od Judejaca, dođe Isus, i stade na sredinu i reče im: Mir vam!
20. I ovo rekavši, pokaza im ruke i rebra svoja. Tada se učenici obradovaše videvši Gospoda.
21. A Isus im reče opet: Mir vam! Kao što je Otac poslao mene, i Ja šaljem vas.
22. I ovo rekavši, dunu i reče im: Primite Duh Sveti!
23. Kojima oprostite grijehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su.
24. A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne beše sa njima kada dođe Isus.
25. A drugi mu učenici govorahu: Vidjeli smo Gospoda. A on im reče: Ako ne vidim na rukama Njegovim rane od klinova, i ne metnem prst svoj u rane od klinova, i ne metnem ruku svoju u rebra Njegova, neću verovati.
26. I posle osam dana opet bijahu unutra učenici njegovi i Toma s njima. Dođe Isus kad bijahu vrata zatvorena, i stade na sredinu i reče: Mir vam!
27. Zatim reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego vjeran.
28. I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj!
29. Reče mu Isus: Zato što si me vidio, poverovao si; blaženi koji ne videše a verovaše.
30. A i mnoga druga znamenja učini Isus pred učenicima svojim, koja nisu zapisana u knjizi ovoj.
31. A ova su zapisana da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da verujući imate život u ime njegovo.
„Povrativ i utvrdiv veru u Tomi Gospod ga blago ukoreva: Isus mu reče: pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše a verovaše. Gospod hoće da kaže; ti si, Tomo, poverovao čulima više nego duhu. Hteo si čulima da se uveriš, i evo ja sam ti zato dao priliku, i ti si se tak sad uverio pošto si me video i dodirnuo. No blago onima koji ne videše a verovaše, to jest, koji ne videše očima nego samo prozreše duhom i primiše veru srcem. Blago onima koji poverovaše u Hrista i Njegovo Jevanđelje a Hrista ne videše telesnim očima niti Ga dodirnuše rukama. Blago detetu, koje poveruje svemu onome što majka govori, a ne hodi sa sumnjom da sve ispita svojim očima i rukama. Neka bude vaša reč: da, da; ne, ne (Mat. 5, 37). Gospod je toliko puta već rekao, da će vaskrsnuti, i trebalo Mu je verovati. No, da bi neverne uverio i pokolebane utvrdio Gospod nije ostao samo pri proročanstvu Svoga vaskrsenja, nego se mnogo puta javio posle vaskrsenja. Njemu je bilo iznad svega stalo do tada, da apostoli, a kroz ove i svi verni, nepokolebljivo poveruju u Njegovo vaskrsenje iz mrtvih. To je temelj vere i kruna radosti za jednoga hrišćanina. Zato je premudri Gospod učinio sve, da zadovolji i duh i čula Svojih apostola, te da se nikad niko ne bi pokolebao u veri, da je On, Gospod, živ i proslavljen. Mada je duh ono što oživljava, telo ne pomaže ništa (Jov. 6, 63), i mada čula mogu ljude obmanuti brže nego duh, ipak snishodljivi Gospod snishodio je nemoći ljudskoj i učinio je sve, da zadovolji i čulni razum ljudi, i njihovu čulnu logiku. Otuda je vaskrsenje Gospoda uistini ostalo, i danas stoji, kao najdokazaniji fakt u istoriji ljudskoj. Jer koji drugi fakt iz daleke prošlosti stoji tako svestrano i pažljivo dokazan kao ovaj?“ Sveti Nikolaj Ohridski
KOMENTARI