Jn. 12:1-18
1. A Isus na šest dana pre Pashe dođe u Vitaniju, gdje beše Lazar koji umre, koga On podiže iz mrtvih.
2. Onde mu pak zgotoviše večeru, i Marta služaše, a Lazar beše jedan od onih što seđahu sa Njim za trpezom.
3. A Marija, uzevši litru pravoga nardova skupocenoga mirisa, pomaza noge Isusove, i obrisa kosom svojom noge Njegove; a kuća se napuni mirisa od mira.
4. Onda reče jedan od učenika njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji ga nameravaše izdati:
5. Zašto se ovo miro ne prodade za trista dinara i ne dade siromasima?
6. A ovo ne reče što mu beše stalo do siromaha, nego što beše lopov, i imaše kesu, i uzimaše što se metaše u nju.
7. A Isus reče: Ostavi je! Ona je to sačuvala za dan mojega pogreba;
8. Jer siromahe svagda imate sa sobom, a Mene nemate svagda.
9. Doznade pak mnogi narod iz Judeje da je onde i dođoše ne samo radi Isusa, nego i da vide Lazara koga On podiže iz mrtvih.
10. A prvosveštenici se dogovoriše da i Lazara ubiju;
11. Jer mnogi od Judejaca dolažahu zbog njega i vjerovahu u Isusa.
12. Sutradan mnogi narod koji beše došao na Praznik, čuvši da Isus dolazi u Jerusalim,
13. Uzeše grane od palmi i iziđoše Mu u sretanje i klicahu: Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, car Izrailjev!
14. A Isus našavši magare usede na njega, kao što je pisano:
15. Ne boj se, kćeri Sionova, evo car tvoj dolazi sedeći na magaretu.
16. Ali ovo ne razumeše isprva učenici Njegovi; nego kada se proslavi Isus, onda se setiše da ovo beše za Njega pisano, i da Mu ovo učiniše.
17. A svedočaše narod koji beše s njim kada Lazara pozva iz groba i podiže ga iz mrtvih.
18. Zbog toga mu i iziđe narod u sretanje, jer ču da je On učinio ovo znamenje.
„Narod je verovao u Hrista, o tome često govore jevanđelisti: „od naroda mnogi poverovaše u Njega“ (Jn. 7:31). A starešine nisu verovale. Upravo načelnici, a ne narod, govore: „Verova li ko u Njega od glavara ili od fariseja?“ (Jn. 7:48) Ko onda? „Narod„, kako oni kažu „koji ne zna Zakon, proklet je!“ (Jn. 7:49). Verne su nazivali prokletima, a sebe same, ubice – razumnim. Tako su i sada, videvši čudo, mnogi poverovali, a načenici ne samo da se nisu zadovoljili svojim prestupima, već su pokušali da ubiju i Lazara. Hajde Hrista zbog toga što je narušavao subotu, što je Sebe predstavljao jednakim Ocu ili zbog Rimljana, kako govorite; ali za šta možete da optužite Lazara? Zašto želite njega da ubijete? Zar je njegova krivica u tome što mu je učinjeno dobro delo? Da li vidiš koliko su oni skloni ubistvu? Mnogo čuda je učinio Hristos, ali nijedno ih nije razbesneleo do te mere – ni čudo nad raslabljenim, niti čudo nad slepim. To je zato što je čudo nad Lazarom i po samoj svojoj prirodi bilo divnije i bilo učinjeno nakon mnoštva čuda. Pa i poražavajuće je bilo videti da četvorodnevni mrtvac hoda i govori. I zar to nije predivno delo, da se prazniku doda i ubistvo! Pritom su ranije u takvim situacijama želeli da optuže Hrista za narušavanje subote i na taj način da odvoje narod od Njega; a sada nisu mogli da Ga optuže ni za šta i zato počinju da smišljaju zlo protiv čoveka koga je Hristos vaskrsao. Ovde čak nisu mogli ni da kažu da se Isus protivi Ocu, jer im je Njegova molitva zatvarala usta. I pošto je njihov stalni predlog za optužbu time bio oduzet od njih, a čudo je bilo očigledno, oni se odlučuju na ubistvo. Isto to bi učinili i sa slepim čovekom da nisu imali povod da optuže Hrista za narušavanje subote. Međutim, slepi čovek je bio nepoznat i oni su ga prognali iz hrama; a ovaj (Lazar) je bio poznat; jer se to vidi po tome koliko se ljudi okupilo da teši njegove sestre. Pa i samo čudo je učinjeno pred svima i na najneobičniji način – zato su svi i požurili da ga vide. Upravo to ih je i mučilo, da svi za vreme nastupanja praznika, ostavljaju svečanosti i odlaze u Vitaniju! Dakle, oni su odlučili da umrtve Lazara, ne pomišljajući čak na to da je u pitanju zločin! Do te mere su bili skloni ubistvu!“ Sveti Jovan Zlatoust
KOMENTARI