Mk. 10:32-45
32. A kad uzlažahu putem u Jerusalim, Isus iđaše ispred njih, a oni se čuđahu, i za njim iđahu sa strahom.
I uzevši opet Dvanaestoricu, poče im kazivati šta će mu se dogoditi:
33. Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin Čovečiji biće predan prvosveštenicima i književnicima, i osudiće ga na smrt, i predaće ga neznabošcima;
34. I narugaće mu se, i šibaće ga, i pljuvaće ga, i ubiće ga, i treći dan vaskrsnuće.
35. I dođoše pred njega Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: Učitelju, hoćemo da nam učiniš što ćemo te moliti.
36. A on im reče: Šta hoćete da vam učinim?
37. A oni mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane tebi a drugi sa leve, u slavi tvojoj.
38. A Isus im reče: Ne znate šta ištete; možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim?
39. A oni mu rekoše: Možemo. A Isus im reče: Čašu, dakle, koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krstim krstićete se;
40. Ali da sednete s desne strane meni i s leve nije moje da dam, nego će se dati kojima je pripremljeno.
41. I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i Jovana.
42. A Isus dozvavši ih reče im: Znate da oni koji se smatraju vladarima naroda gospodare njima, i velikaši njihovi vladaju nad njima.
43. Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude među vama veliki, neka vam služi:
44. I koji hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga.
45. Jer Sin Čovečiji nije došao da mu služe nego da služi, i da dade život svoj u otkup za mnoge.
„Bogočovek Gospod Hristos pobeđuje smrt vaskrsenjem Svojim i daruje rodu ljudskom život večni. I takvo čudesno Biće, osuđuju na smrt, ko? Svesni bogoborci, svesne bogoubice: poglavari sveštenički i književnici. Koga to osuđuju na smrt? Božansku Istinu, Božansku Pravdu, Božansku Ljubav: jednom rečju, Bogočoveka. To isto rade svi hristoborci i hristoubice svih vremena. Oni su ti koji Hrista i sve što je Njegovo „predaju neznabošcima da mu se rugaju i da ga šibaju i razapnu; i treći dan vaskrsnuće“. Neznabošci? Svi koji u Sinu Čovečijem ne vide Hrista Boga. Jer u Njemu ne videti Boga, znači: vaistinu biti neznabožac i duhovni slepac. Jer ko u Njemu ne vidi Boga, neće Ga videti ni u zvezdama, ni u suncima, ni u nebesima, ni u zemaljskim stvorenjima. „Jer u Njemu obitava sva punoća Božanstva telesno“ (Kol. 2:9). Takav, On na svo bogoborstvo i bogoubistvo odgovara kao zaista Jedini Čovekoljubac svemudro i svemilostivo: vaskrsenjem Svojim“. Sveti Justin Ćelijski
KOMENTARI