Mk. 9:17-31
17. I odgovarajući jedan iz naroda reče: Učitelju, dovedoh tebi sina svojega u kome je duh nemi.
18. I kad god ga uhvati lomi ga, i penu baca, i škrguće zubima; i suši se. I rekoh učenicima tvojim da ga isteraju; i ne mogoše.
19. A on odgovarajući reče: O rode neverni, dokle ću s vama biti? Dokle ću vas trpeti? Dovedite ga k meni.
20. I dovedoše ga njemu; i kad ga vide duh, odmah ga stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući penu.
21. I upita oca njegova: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: Iz detinjstva.
22. I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako što možeš, pomozi nam, smiluj se na nas.
23. A Isus mu reče: Ako možeš verovati, sve je moguće onome koji veruje.
24. I odmah povikavši otac deteta sa suzama govoraše: Verujem, Gospode, pomozi mojemu neverju!
25. A Isus videvši da se steče narod, zapreti duhu nečistome govoreći mu: Duše nemi i gluhi, ja ti zapovedam, iziđi iz njega i više ne ulazi u njega!
26. I povikavši i izlomivši ga vrlo, iziđe; i bi kao mrtav tako da mnogi govorahu: umre.
27. A Isus, uzevši ga za ruku, podiže ga; i ustade.
28. I kad uđe u kuću, pitahu ga učenici njegovi nasamo: Zašto ga mi ne mogosmo isterati?
29. I reče im: Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.
30. I izišavši odande iđahu kroz Galileju; i ne htede da ko dozna,
31. Jer učaše učenike svoje i govoraše im da će Sin Čovečiji biti predan u ruke ljudi, i ubiće ga, i kada ga ubiju, trećeg dana vaskrsnuće.
„No pogledajte kako je Gospod pažljiv i oprezan u izrazima. On ne izobličava nikoga lično i poimenično, no govori uopšte. Njemu nije do toga, da se s ljudima sudi, no da ljude probudi. Nije Mu do toga, da ljude pojedinačno vreća i ponižava, no da ih osvesti i pomogne im uzdići se. Kako je ovo velika pouka za naše vreme, za naše pokoljenje, mnogoglagoljivo i uvredljivo! Kad bi sadašnji ljudi samo uzdržali i umerili svoj jezik, i kad bi prestali sa ličnim vređanjima rečima jedan drugog, nestalo bi polovine svekolikog zla u svetu, i polovina zlih duhova bilo bi proterano iz sredine ljudi… Šta označavaju reči Hristove: Dokle ću biti s vama? Dokle ću vas trpeti? Zamislite jednoga blagorodnoga i prosvećena čoveka, koji bi bio bačen među divljake, da s njima živi. Ili zamislite jednoga velikoga cara, koji bi sišao s prestola i spustio se u naseobine čergaške, ne samo da s čergašima živi i posmatra njihov život, nego da ih uči, da carski misle i osećaju i rade, blagodušno i velikodušno. Ne bi li svaki smrtan car posle tri dana uzviknuo: dokle ću s vama biti? Ne bi li mu i suviše bilo divljaštva, gluposti, nečistote i smrada i posle tri dana? A Gospod Isus Hristos, Car nad carevima, izrekao je te reči posle trideset i tri godine života među ljudima, koji su dalje stajali od Njegovog blagorodstva nego najdivljiji ljudi od najpitomijeg i najblagorodnijeg čoveka, i mnogo dalje nego najprljaviji čergaši od najvećih careva na zemlji. Premda On nije ni merio vreme danima i godinama nego delima i čudesima, koja je počinio na očigled mnogih hiljada svedoka, i po nauci prosutoj i posejanoj po mnogim hiljadama ljudskih duša. I posle sviju tih dela i čudesa, nauke i događaja, koji bi mogli ispuniti hiljadu godina vremena, i kao so osoliti hiljade pokoljenja ljudskih, On najedanput vidi, da Njegovi učenici ne mogu da izleče jednoga padavičara, i da isteraju jednoga zlog duha iz čoveka i ako ih je On primerom i rečju učio, kako da izgone legione. I čuje jednoga slabovernog grešnika gde Mu govori: ako što možeš, pomozi nam! … Treba još obratiti pažnju i na drugi deo Hristove zapovesti đavolu. I više ne ulazi u njega. Gospod mu naređuje, dakle, ne samo da iziđe, nego da se više ne vraća i ne ulazi u dugo mučeno momče. Ovo znači, da čovek i posle očišćenja može ponovo navući na sebe nečistotu. Jednom izgnani đavo iz čoveka može se ponovo vratiti u čoveka. To biva onda kada pokajani i od Boga pomilovani grešnik ponovo se vrati na svoj stari greh. Tada se đavo vraća u svoj stari dom. Zato Gospod i zapoveda đavolu, ne samo da iziđe iz momčeta, nego i da nikad više ne ulazi u njega: jedno, da bi Njegov božanski dar momčetu bio potpun i savršen; a drugo, da bismo mi izvukli pouku iz toga, te da se posle jednog Božjeg pomilovanja ne bi opet vraćali na svoj stari greh, kao pas na bljuvotinu svoju, i time ponovo izlagali dušegubnoj opasnosti otvarajući vrata zlom duhu, da uđe u nas i zagospodari nad nama“. Sveti Nikolaj Ohridski
KOMENTARI