„Боже, хвала ти што нисам као остали људи…“ (Лк. 18:11) – Недеља о митару и фарисеју

Лк 18:10-14

10. Два човека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.
11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.
12. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.
13. А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грешноме!
14. Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.

„Фарисеј, међутим, каже: Боже, хвала Ти, али не зато што сам добио Твоју помоћ, него зато што нисам као остали људи – као да сам по себи и захваљујући сопственим силама поседује такве особине, па није грабљивац, неправедан и прељубник. Он није пазио на себе, због чега би било могуће поверовати да је праведан на основу онога што сам за себе то каже. Напротив, он је гледао на друге а не на себе, и – какво безумље! – све је ниподаштавао, сматрајући да је једино он праведан и целомудрен. Јер нисам, каже, као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници, или као овај цариник. Какво безумље! Неко би могао да каже: ако су, осим тебе, сви грабљивци и неправедници, где су онда они што трпе грабеж и неправду? Шта значе речи: овај цариник, и зашто превасходно показујеш на њега? Он је један од многих и зар самим тим, да тако кажемо, не потпада под заједничку и свеопшту осуду? Или је он заслужио двоструку осуду будући да су га осудиле и твоје фарисејске очи, иако је био далеко од тебе? Осим тога, ако знаш да је безаконик, пошто је очигледно да је цариник, одакле знаш да је и прељубник? Зар ћеш му неодговорно наносити неправду и блатити га због тога што је он нанео неправду другима? То није тако, није тако! Он ће, смиреноумно подносећи твоју горду осуду и приносећи Богу, заједно са молитвом, и осуђивање самога себе, праведно од Њега добити ослобађање од казне за безакоња која је починио. Ти ћеш, међутим, праведно бити осуђен, јер надмено оптужујеш и њега и све друге људе и од свих правдаш једино самога себе: Јер нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници. Ове речи показују да је фарисеј презирао и Бога и све остале људе. Осим тога, оне сведоче и о погрешности његових запажања: он отворено ниподаштава све људе уопште, а своје уздржавање од зла не приписује сили Божијој, него својој сопственој.“ Свети Григорије Палама