Прочитајте како свети Теофан Затворник одговара на нешто што може да се чује: ето, православни су „окоштали“ у свом учењу, стално једно и исто, понављају нон-стоп исте ствари, „стоје у месту“, „нема ту места за развој односа са Богом и људима“… Али, да ли баш у тој непроменљивости и лежи тајна истинске вере?
„Шта ћемо наћи у нашој прошлости? Не видимо ништа посебно. Све једно и исто, како на почетку, тако и сада. Мале измене у спољашњем, наравно нико неће почети да сматра нечим значајним, нечим што заслужује пажњу. Шта је у питању? Застој? Да, често се чује ова реч која се без размишљања упућује нама као прекор. Можда је ово јединствени прекор којим може да се хвали прекоревани! Јер у људском учењу слава науке се и састоји у томе да се она обнавља с времена на време, да се у томе представља кретање ка бољем, савршеном, ка правој мери и развоју. Тамо су сличне измене, можда и добар знак – у крајњој мери, представљају неизбежни удео. Али није тако у учењу које се предаје код нас и које нас карактерише. Божанско учење увек треба да буде јединствено и неизмењено, као што је и Сам Бог неизмењив и вечан. За нас би представљало страшно изобличење када бисмо у својој прошлости могли да укажемо на неке измене у учењу, макар под хвалисавом маском усавршења и развоја; чињеница да је наше учење исто такво како је било и пре пет, десет година не заслужује прекор, већ похвалу. Наше учење и треба да буде такво, какво не само да је било пре педесет година, већ и пре на десетине таквих педесет година, све до самих апостола и Господа нашега Исуса Христа. Додацима, изменама, развојем могу да се хвале друге хришћанске заједнице које су отпале од јединства са Истинском Црквом Божијом. Они су и отпали због измена у учењу – променљивост је постала њихова суштинска карактеристика. Нека се оне, а то им не служи на част, хвале својим новинама! Нека се хвале паписти који су измислили центар црквеног јединства и изгубили истинску тачку ослонца – нека се хвале и тиме мере своју животност, ако је могуће хвалити се сувишним израслинама или крастама које унаказују тело, као што је то на пример у случају са две главе, шест прстију или грбавошћу! Нека се хвале протестанти који су нестални попут ветра и изменљиви као морски таласи – са својом лажном и никада раније невиђеном слободом савести и убеђења, дошавши до свебожности и безбожности! Нека се они и хвале, а ми „Боже сачувај, да се чим другим хвалимо“ (Гал. 6:14) сем ревношћу, да чувамо наше учење какво је било на почетку; у похвалу Цркве Божије у Дан Христов, бојећи се Страшног Суда који је изрекао апостол: „Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије (није рекао супротно, него друкчије, то јест, још нешто осим објављеног, нешто више од тога – св. Теофан) него што вам проповедасмо, анатема да буде!“ (Гал. 1:8)
https://azbyka.ru/otechnik/novonachalnym/pravoslavie-pro-et-contra/4
КОМЕНТАРИ