Pročitajte kako sveti Teofan Zatvornik odgovara na nešto što može da se čuje: eto, pravoslavni su „okoštali“ u svom učenju, stalno jedno i isto, ponavljaju non-stop iste stvari, „stoje u mestu“, „nema tu mesta za razvoj odnosa sa Bogom i ljudima“… Ali, da li baš u toj nepromenljivosti i leži tajna istinske vere?
„Šta ćemo naći u našoj prošlosti? Ne vidimo ništa posebno. Sve jedno i isto, kako na početku, tako i sada. Male izmene u spoljašnjem, naravno niko neće početi da smatra nečim značajnim, nečim što zaslužuje pažnju. Šta je u pitanju? Zastoj? Da, često se čuje ova reč koja se bez razmišljanja upućuje nama kao prekor. Možda je ovo jedinstveni prekor kojim može da se hvali prekorevani! Jer u ljudskom učenju slava nauke se i sastoji u tome da se ona obnavlja s vremena na vreme, da se u tome predstavlja kretanje ka boljem, savršenom, ka pravoj meri i razvoju. Tamo su slične izmene, možda i dobar znak – u krajnjoj meri, predstavljaju neizbežni udeo. Ali nije tako u učenju koje se predaje kod nas i koje nas karakteriše. Božansko učenje uvek treba da bude jedinstveno i neizmenjeno, kao što je i Sam Bog neizmenjiv i večan. Za nas bi predstavljalo strašno izobličenje kada bismo u svojoj prošlosti mogli da ukažemo na neke izmene u učenju, makar pod hvalisavom maskom usavršenja i razvoja; činjenica da je naše učenje isto takvo kako je bilo i pre pet, deset godina ne zaslužuje prekor, već pohvalu. Naše učenje i treba da bude takvo, kakvo ne samo da je bilo pre pedeset godina, već i pre na desetine takvih pedeset godina, sve do samih apostola i Gospoda našega Isusa Hrista. Dodacima, izmenama, razvojem mogu da se hvale druge hrišćanske zajednice koje su otpale od jedinstva sa Istinskom Crkvom Božijom. Oni su i otpali zbog izmena u učenju – promenljivost je postala njihova suštinska karakteristika. Neka se one, a to im ne služi na čast, hvale svojim novinama! Neka se hvale papisti koji su izmislili centar crkvenog jedinstva i izgubili istinsku tačku oslonca – neka se hvale i time mere svoju životnost, ako je moguće hvaliti se suvišnim izraslinama ili krastama koje unakazuju telo, kao što je to na primer u slučaju sa dve glave, šest prstiju ili grbavošću! Neka se hvale protestanti koji su nestalni poput vetra i izmenljivi kao morski talasi – sa svojom lažnom i nikada ranije neviđenom slobodom savesti i ubeđenja, došavši do svebožnosti i bezbožnosti! Neka se oni i hvale, a mi „Bože sačuvaj, da se čim drugim hvalimo“ (Gal. 6:14) sem revnošću, da čuvamo naše učenje kakvo je bilo na početku; u pohvalu Crkve Božije u Dan Hristov, bojeći se Strašnog Suda koji je izrekao apostol: „Ali ako vam i mi ili anđeo s neba propoveda jevanđelje drukčije (nije rekao suprotno, nego drukčije, to jest, još nešto osim objavljenog, nešto više od toga – sv. Teofan) nego što vam propovedasmo, anatema da bude!“ (Gal. 1:8)
https://azbyka.ru/otechnik/novonachalnym/pravoslavie-pro-et-contra/4
KOMENTARI