„А Исус му рече: Прогледај! Вера твоја спасла те је“ (Лк. 18:42) – Недеља тридесет пета по Педесетници

Лк. 18:35-43

35. А када се приближаваше Јерихону, слепац неки сеђаше крај пута просећи.
36. Па када чу како народ пролази, распитиваше: Шта је то?
37. И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38. И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, помилуј ме!
39. А они што иђаху напред кораху га да ућути, а он још јаче викаше: Сине Давидов, помилуј ме!
40. А Исус стаде и заповеди да му га доведу; а кад му се приближи, запита га
41. Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам.
42. А Исус му рече: Прогледај! Вера твоја спасла те је.
43. И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који виде даде хвалу Богу.

 

„Слепац је веровао да је Он (Исус) Христос који се очекује. Вероватно је као васпитан међу Јудејима знао да Христос потиче од семена Давидовог. Викао је: „Сине Давидов, помилуј ме!“ Речима: „помилуј ме„, показивао је да о Исусу има неко божанско схватање, да Га не сматра за обичног човека. Диви се молим те и упорности његовог исповедања, како он, без обзира на то што су га многи ућуткивали, није заћутао, већ је још гласније викао; јер га је ватреност изнутра покретала. Зато га и Исус призива Себи, као човека који је заиста достојан да се приближи Њему и пита: „Шта хоћеш да ти учиним?“ Не пита га зато што тобож не зна, већ да се људима који су били око њих не учини да слепац моли за једно, а да му Исус даје нешто друго; например, слепац моли за новац, а Исус желећи да се покаже пред народом, исцељује слепило. Јер завист је у стању да клевеће и на тако безуман начин. Зато је Господ питао и када је слепац открио да жели да прогледа, дарује му вид. Погледај на одсуство гордости. „Вера твоја„, говори Исус, „спасла те је„, пошто си поверовао да сам Ја проповедани Син Давидов, када си показао такву ватреност и ниси ћутао без обзира на забрану. Из овога се поучавамо томе да када молимо са вером, не дешава се да ми молимо за једно, а Господ даје нешто друго, већ баш то за шта молимо. Ако ми молимо, а добијамо нешто друго, то је очигледан знак да ми не молимо за нешто добро и не молимо са вером. „Иштете, и не примате, јер погрешно иштете, да на уживања ваша трошите.“ (Јак. 4:3) Примети и Исусову власт: „Прогледај!“ Ко је од пророка исцељивао на тај начин, то јест, са таквом влашћу? Зато је и глас који је потекао од истините Светлости (Јн. 1:9) постао светлост за болесног од слепила. Примети и захвалност исцељеног. Он је отишао за Исусом, славећи Бога и орасположујући друге да Га прослављају.“ Блажени Теофилакт Охридски

 

 

БИБЛИЈСКЕ БЕСЕДЕ - ПРИЈАВИТЕ СЕ!

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*