„А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.“ (Лк. 18:19) – Недеља тридесет четврта по Педесетници

Лк. 18:18-27

18. И запита га неки кнез говорећи: Учитељу благи, шта да учиним па да наследим живот вечни?
19. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.
20. Заповести знаш: Не чини прељубу; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца својега и матер своју.
21. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22. А када то чу Исус, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.
23. А кад он то чу, постаде жалостан; јер беше веома богат.
24. А кад га Исус виде да постаде жалостан, рече: Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије!
25. Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије.
26. А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти?
27. А Он рече: Што је људима немогуће Богу је могуће.

„Бог је благ у сагласности са виђењем у коме се Бог јавља људима чистог срца, као што пише: „Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца“ (Пс. 73:1). Међутим, када грешници буду видели Судију, Он им се неће показати ни благим, нити ће се они обрадовати Богу срцем, већ ће „заплакати због Њега сва племена земаљска“ (Отк. 1:7), као они који се налазе у броју лукавих и неверних. Зато је Исус одговорио младићу који Га је назвао благим учитељем: „Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.“ … Хајде да прво размотримо на почетку шта је љубав према овом животу. Јер овај живот воле, какав год он био; нека је оптерећен невољама, нека је јадан, међутим, људи се боје његовог краја… Зато треба погледати, треба постати свестан колико више треба да волимо вечни живот, ако овај жалосни живот који у једном трену може да се прекине, ми толико волимо. Помислите браћо, колико више треба да волимо тај живот ако се он никада неће завршити. Ти волиш овај живот у коме се толико трудиш, трчиш, бринеш, журиш – не може се набројати шта је у овом несрећном животу све неопходно – сејати, орати, шити, пловити морем… И након свог тог труда, твој живот ће доћи крају. Погледај шта трпиш у тако жалосном животу који толико волиш? И ти мислиш, да ћеш заувек живети и никада нећеш умрети? Храмови, зидови, мермер подупрти гвожђем падају и руше се, а човек сматра да неће умрети? Учите се браћо да тражите вечни живот, где нећете трпети ништа од тога, већ ћете вечно царовати са Богом“. Блажени Августин