Mt. 4:12-17
12. A kada ču Isus da je Jovan predan, otide u Galileju.
13. I ostavivši Nazaret, dođe i nastani se u Kapernaumu primorskome, u krajevima Zavulonovim i Neftalimovim,
14. Da se ispuni što je rekao prorok Isaija govoreći:
15. Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznabožačka;
16. Narod koji sedi u tami vide svetlost veliku, i onima koji sede u oblasti i seni smrti, svetlost zasija.
17. Od tada poče Isus propovedati i govoriti: Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko.
„Tamom ovde prorok naziva ne običnu tamu, već zabludu i bezbožnost, zbog čega je i dodao: „Narod koji sedi u tami vide svetlost veliku, i onima koji sede u oblasti i seni smrti, svetlost zasija“. A da bi bilo očigledno da se ovde ne govori o običnoj tami i svetlosti, govoreći o svetlosti, prorok je naziva ne prosto svetlošću, već svetlošću velikom, koja se na drugom mestu naziva „svetlošću istinitom“ (Jn. 1:9), dok govoreći o tami, naziva je „senkom smrti“. Želeći time da pokaže da stanovnici ove zemlje nisu sami tražili i pronašli ovu svetlost, već da im je Bog javio to sviše, jevanđelista govori: „svetlost zasija“, to jest, sama svetlost je zasijala i osvetlila ih, a ne da su oni sami napred prišli ka svetlosti. Zapravo rod ljudski se u vreme pred dolazak Hristov nalazio u najžalosnijem stanju; ljudi više nisu hodali, već su sedeli u tami; to znači da se oni čak nisu ni nadali oslobođenju od tame. Oni čak nisu ni znali gde da idu i obuzeti tamom su sedeli, već ostavši bez snage da stoje“. Sveti Jovan Zlatoust
KOMENTARI