Лк. 8:41-56
41. И гле, дође човек по имену Јаир, и он бјеше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов.
42. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега.
43. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити;
44. И приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.
45. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који бијаху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче?
46. А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изиђе из мене.
47. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.
48. А он јој рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.
49. Док он још говораше дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.
50. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.
51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери.
52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава.
53. И подсмеваху му се знајући да је умрла.
54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Девојко, устани.
55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој даду да једе.
56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.
„Као што је крвоточива жена која је истински поверовала и дотакла се хаљине Господње, одмах добила исцељење и пресушило је течење нечистог извора крви; тако и свака душа, имајући неисцељиву рану греха, извор нечистих и лукавих помисли – ако приђе Христу и истински верујући, буде молила, добиће спасавајуће исцељење од (нама) неисцељивог тока страсти. Силом Јединог Исуса ће пресушити извор из кога истичу нечисте помисли. Нико други не може да исцели ову рану. Јер то је непријатељ и желео, да Адамовим преступом рани и помрачи унутрашњег човека, ум који гледа Бога. И очи ума, када су за њих постала недоступна небеска блага, прогледале су већ за пороке и страсти. И зато је човек тако рањен да га нико не може исцелити осим Господа. Само Њему је могуће све. Јер Господ је дошао и узео грех света, то јест, исушио нечисти извор душевних помисли. Као што је крвоточива жена потрошила све своје имање на оне који су могли да је исцеле и ни од кога није добила корист док се није приближила Господу, поверовавши истински у Њега. Када се дотакла Исусових хаљина, одмах је осетила исцељење и течење крви се зауставило. Тако и душу која је на почетку рањена неисцељивом раном штетних страсти, нико није могао да исцели од праведних, ни од Отаца, ни од Пророка ни од Патријараха“. Свети Макарије Велики
КОМЕНТАРИ