Lk. 8:26-39
26. I doploviše u zemlju Gadarinsku koja je prema Galileji.
27. A kad on iziđe na zemlju, srete ga neki čovek iz grada u kome bijahu demoni dugo vremena, i u haljine ne oblačaše se, i ne življaše u kući, nego u grobovima.
28. A kad vide Isusa, uzviknuvši pade pred njim i iz svega glasa reče: Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine Boga Višnjega? Molim te, ne muči me!
29. Jer on zapovedi duhu nečistome da iziđe iz čoveka; jer ga mučaše mnogo godina, i vezivahu ga verigama i lancima čuvajući ga, i kidaše veze, i teraše ga demon po pustinjama.
30. A Isus ga zapita govoreći: Kako ti je ime? A on reče: Legion; jer mnogi demoni bijahu ušli u njega.
31. I moljahu ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.
32. A onde pasijaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu ga da im dopusti da u njih uđu. I dopusti im.
33. A pošto iziđoše demoni iz čoveka, uđoše u svinje; i jurnu krdo sa strmeni u jezero, i utopi se.
34. A kad videše svinjari šta se dogodilo, pobegoše i javiše u gradu i po selima.
35. I iziđoše da vide šta se desilo, i dođoše Isusu, i nađoše čoveka iz koga bijahu izišli demoni gde sedi odeven i priseban kod nogu Isusovih; i uplašiše se.
36. A oni što bijahu vidjeli, obavestiše ih kako se spase besomučni.
37. I moljaše ga sav narod iz okoline gadarinske da ode od njih; jer bijahu obuzeti strahom velikim. A on uđe u lađu i vrati se.
38. A čovek iz koga iziđoše demoni moljaše ga da bi s njim bio; ali ga Isus otpusti govoreći:
39. Vrati se domu svome, i kazuj šta ti učini Bog. I otide propovedajući po svemu gradu šta mu učini Isus.
„Dok je narod smatrao Isusa samo za čoveka, demoni su došli da ispovede Njegovo božanstvo i oni koji su ostajali gluvi za vreme uzburkanosti i ukroćivanja mora, čuli su demone koji su gromko govorili o onome što je more objavljivalo svojom tišinom. Zatim, da se reči demona ne bi učinile laskanjem, demoni samim postupkom dokazuju istinitost ovih reči: došao si amo, vapili su oni, pre vremena da nas mučiš. Zato pre svega oni i govore o svom neprijateljstvu, da njihova molba ne bi bila podvrgnuta sumnji. I zaista, budući probadani, paljeni i trpeći neizdržive muke samo od Hristovog prisustva, oni su nevidljivo bili mučeni i uzburkani više od mora. Pošto niko nije smeo da im se približi, Hristos Sam dolazi k njima“. Sveti Jovan Zlatoust
KOMENTARI