Лк. 8:26-39
26. И допловише у земљу Гадаринску која је према Галилеји.
27. А кад он изиђе на земљу, срете га неки човек из града у коме бијаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.
28. А кад виде Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!
29. Јер он заповеди духу нечистоме да изиђе из човека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тераше га демон по пустињама.
30. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легион; јер многи демони бијаху ушли у њега.
31. И мољаху га да им не заповеди да иду у бездан.
32. А онде пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
33. А пошто изиђоше демони из човека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.
34. А кад видеше свињари шта се догодило, побегоше и јавише у граду и по селима.
35. И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човека из кога бијаху изишли демони где седи одевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се.
36. А они што бијаху видјели, обавестише их како се спасе бесомучни.
37. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се.
38. А човек из кога изиђоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:
39. Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му учини Исус.
„Док је народ сматрао Исуса само за човека, демони су дошли да исповеде Његово божанство и они који су остајали глуви за време узбурканости и укроћивања мора, чули су демоне који су громко говорили о ономе што је море објављивало својом тишином. Затим, да се речи демона не би учиниле ласкањем, демони самим поступком доказују истинитост ових речи: дошао си амо, вапили су они, пре времена да нас мучиш. Зато пре свега они и говоре о свом непријатељству, да њихова молба не би била подвргнута сумњи. И заиста, будући пробадани, паљени и трпећи неиздрживе муке само од Христовог присуства, они су невидљиво били мучени и узбуркани више од мора. Пошто нико није смео да им се приближи, Христос Сам долази к њима“. Свети Јован Златоуст
КОМЕНТАРИ