Pročitajte odlično objašnjenje dileme koja muči mnoge od nas – kako da znamo kada se pravedno gnevimo, a kada samo mislimo da je tako nešto u pitanju? Kako da ne lažemo sebe, po kom kriterijumu da tačno znamo da li smo na putu vrline ili greha? Sveti Pajsije Svetogorac otklanja nedoumicu.
– Starče, u jednoj stihiri kaže se: Gnev pokrenuše najpravedniji. Kakav je to najpravedniji gnev?
– Kada neko trpi nepravdu, a neko drugi viče i gnevi se jer istinski sastradava sa njim, tada je to „najpravedniji gnev“. Ali ako se taj isti čovek gnevi zato što sam trpi nepravdu, tada to nije čist gnev. Kada vidiš nekoga da trpi nešto za sveštene stvari, znaj da ima revnost po Bogu. Po tome možeš da prepoznaš Hrista radi jurodive. Ako, na primer, uzmeš jednu ikonu i okreneš je naopako pred jurodivim, on će da skoči. To ti je test za jurodive. Odnosno, postoji i pravedno, po Bogu negodovanje, i samo takvo negodovanje je opravdano. Videvši narod kako prinosi žrtvu zlatnom teletu, Mojsije je uznegodovao, bacio tablice sa zapovestima koje mu je Bog dao i one su se slomile. Fines, unuk prvosveštenika Arona, počinio je dva ubistva, a Bog je zapovedio da sveštenici Izrailjevi budu baš iz njegovog plemena. Kada je ugledao Izrailjca Zahariju kako greši sa Madijamkom Hazvijom, pred Mojsijem i svim Izrailjcima, nije mogao da izdrži; ustao je iz zborišta, ubio ih i tako zaustavio gnev Božiji. Da ih oboje nije ubio, gnev Božiji bio pao na ceo narod. Strašno! Kada u Psaltiru pročitam stih: Ustade Fines i umilostivi i prestade pogibao (Ps. 105:30), mnogo puta celivam njegovo ime. I Hristos je, videvši one što oko hrama prodaju volove, ovce, golubice i menjaju novac, uzeo bič i oterao ih. (Jn. 2:14-15). Kada duhovan čovek negoduje pokušavajući da zaštiti svoje interese, to je čist egoizam, delovanje đavola. Takav čovek prima demonske uticaje spolja. Ako nekome ljudi čine nepravdu ili ga ismevaju, drugi treba da se zauzmu za njega pravde radi, a ne radi svoje lične koristi. Ne priliči da se svađaš za nešto svoje. Drugo je kada reaguješ zbog nekog ozbiljnog duhovnog problema, da bi zaštitio ono što se tiče naše vere, Pravoslavlja. Kada misliš na svoje bližnje i reaguješ da bi ih zaštitio, to je nešto čisto, jer je pokrenuto ljubavlju.“
Starac Pajsije Svetogorac, Tom II, Duhovno buđenje, Manastir prvomučenika Stefana, Vranje, 2009., str. 55-56.
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI