„Gotovo je … nema više Svetitelja, sve je propalo, ranije je neko i mogao da se podvizava i ispunjava zapovesti…“ Sigurno ste po ko zna koliko puta čuli ovakve ili slične rečenice, čak i od strane „pravoslavnih autoriteta“, „boraca za Pravoslavlje“, „revnitelja“, itd. Neko ovakve misli predstavlja kao pravoslavne, a one su u suštini demonske, jer čoveku obaraju ruke i sugerišu da je uzaludan svaki trud, da nema nade, da je sve propalo. Ostaje samo da dođe antihrist, zato je sva njihova pažnja toliko i fokusirana na njegovu pojavu… A šta nam govore Žitija Svetih, šta nam govore veliki Oci Crkve?
Žitije prepodobnog Dionisija Olimpijskog nam poručuje:
„Blagosloven Bog koji i sada ukrepljuje sluge Svoje, da junački ratuju protiv nevidljivih neprijatelja – demona. Ovi izabranici, uz saradnju blagodati Božje, koseći pukove Satanine, dobijaju vence i slavu od Boga, na osudu malovernih koji tvrde da sada nisu vremena da se Bogu ugađa onako kako su Mu ljudi ranije ugađali. To je očigledna laž, jer pojava i u naša vremena mučenika i prepodobnih, po svemu sličnih drevnim svetiteljima, dokazuju da vreme ne može imati nikakav uticaj na spasenje onih koji istinski žele spasenje, i da ono zavisi od naše sopstvene volje i rešenosti da istrajno idemo krsnom stazom evanđelskog samoodrečenja, uz pomoć Božju, koja je kao i ranije tako i sada neiscrpna za ljude i nepromenljiva, kao što je Bog nepromenljiv u biću Svom. Između mnogih koji sobom potvrđuju ovu istinu, mi ćemo ukazati na bogonosnog Dionisija, koji je prevazišao i drevne: jer tada je bilo mnogo vrlinskih ljudi, i jedan se ugledao na drugoga i takmičio s drugim; a sada, pri malom broju opitnih, nije čudnovato ako neki, nemajući pred očima uzore za ugledanje na njih, malaksavaju u strogim podvizima hrišćanske pobožnosti. Cilj, veli životopisac, sa kojim predlažem povest o bogougodnom životu prepodobnog Dionisija jeste: s jedne strane, da presečem lažna mišljenja današnjih ljudi o tome kako je u naše vreme nemoguće ugađati Bogu, a s druge – da pružim onima koji se spasavaju utehu i primer i da podržim sile njihovog podvižničkog duha“.[1]
Prepodobni Simeon Novi Bogoslov sa svoje strane vrlo jasno i nedvosmisleno govori u kakvom su duhovnom stanju takvi ljudi i gde će se naći na Strašnom Sudu ako se ne pokaju:
„Ja… nazivam jereticima one koji kažu da u današnje vreme nema nikoga među nama ko može da sačuva evanđeoske zapovedi i da postane nalik Svetim Ocima, te da najpre bude veran i delatan (jer kroz dela se pokazuje vera, kao što se u ogledalu vidi sličnost lika), a zatim da bude i sazercatelj i bogovidac, odnosno da bude prosvetljen i da primi Duha Svetoga i kroz Njega vidi Sina sa Ocem. Oni, dakle, koji kažu da je to nemoguće ne zagovaraju neku pojedinačnu jeres, nego, ako se tako može reći, sve, jer ona beščašćem i silnom hulom sve ostale prevazilazi i zaklanja. Mislim da sujetni kaže da se danas uzalud govori Sveto Evanđelje, tvrdi da se uzalud čitaju i prepisuju spisi Velikog Vasilija i ostalih sveštenika i prepodobnih otaca naših. Ako nam je,dakle, ono što Bog kaže, a što su svi sveti najpre učinili, a zatim i napisali i ostavili nama za pouku nemoguće da delom učinimo i u potpunosti sačuvamo, zašto su se onda i oni namučili da napišu to što se danas po crkvama čita? Oni koji to govore zatvaraju nebo koje nam je Hristos otvorio i prekidaju put ka njemu koji nam je On utro. Jer Bog, Koji prebiva iznad svih, kao da stoji na visini pred kapijom neba i saginje se,i verni Ga gledaju dok im kroz Sveto Evanđelje kliče i govori: Hodite Meni, svi umorni i natovareni, i Ja ću vas odmoriti (Mt. 11:28), a ti bogoborci ili, bolje reći, antihristi govore: „Nemoguće, to je nemoguće!“[2]
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI