„Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?“ (Mk. 8:36) – Nedelja sedamnaesta po Pedesetnici

Mk. 8:34-9:1

34. I dozvavši narod sa učenicima svojim reče im: Ko hoće za Mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.
35. Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga, a ko izgubi život svoj Mene radi i jevanđelja onaj će ga sačuvati.
36. Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet a duši svojoj naudi?
37. Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?
38. Jer ko se postidi Mene i Mojih reči u rodu ovome preljubotvornom i grešnom, i Sin će se Čovječiji postideti njega kad dođe u slavi Oca svojega sa svetim anđelima.

1. I reče im: Zaista vam kažem: ima neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide Carstvo Božije da je došlo u sili.

„Čovek hrišćanin ne treba da se odrekne samo imanja, časti, roditelja i srodnika, već i samog života radi imena Hristovog. Hrista Koji nas je zavoleo i predao Sebe za nas, treba voleti više nego naše roditelje i sve ostalo u svetu, više i od našeg života. Da li iz ovoga vidiš da nikakvu ljubav ka Hristu nemaju oni koji svoje srodnike preizobilno nagrađuju, a onima koji prose u ime Hristovo ili odriču ili daju vrlo malo… Ko bi osim bezumnih ljudi želeo da caruje nad celim svetom jedan dan, a da sledećeg dana bude lišen života; svako bi pre izabrao da živi, nego da dobije sve riznice ovog sveta, a da onda umre. Kakva je korist od blaga ako nema života? Ako ovaj privremeni život cenimo više od celog sveta, koliko onda više treba poštovati večni život koji se jednom stečen, nikada ne gubi; i jednom izgubljen nikada ne vraća. O večni živote, koliko si skupocen i malo te ko traži! Kako si sladak i malo ko te ljubi! Svete, kako si gorak i skoro svi te vole! Šta bi bilo da si sladak? Neizostavno bi u njemu, kao u raju, svi poželeli da žive zauvek. Čovek je stvoren od svog Tvorca radi nebeske, a ne radi zemaljske otadžbine jer je obraz i podobije Božije. Zbog greha je lišen nebeske otadžbine i u ovaj svet, na zemlju je poslan kao u tamnicu. Hristovom blagodaću se opet priziva u svoju otadžbinu… Međutim, Spasitelj nam objavljuje: mnogo je zvanih ali malo izabranih. Skoro svako se teši vidljivim ili obmanjuje na drugi način. Osećanja odvode um i srce od nevidljivog i vuku ka vidljivom; tako pomračuju um i gase veru koja predstavlja oko duše koje vidi nevidljivo… Potrudimo se ljubljeni da blagodaću Božijom ne budemo samo među zvanima, već i među izabranima.“ Sveti Tihon Zadonski