Мк. 8:34-9:1
34. И дозвавши народ са ученицима својим рече им: Ко хоће за Мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој Мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати.
36. Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди?
37. Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
38. Јер ко се постиди Мене и Мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син ће се Човјечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима.
1. И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.
„Човек хришћанин не треба да се одрекне само имања, части, родитеља и сродника, већ и самог живота ради имена Христовог. Христа Који нас је заволео и предао Себе за нас, треба волети више него наше родитеље и све остало у свету, више и од нашег живота. Да ли из овога видиш да никакву љубав ка Христу немају они који своје сроднике преизобилно награђују, а онима који просе у име Христово или одричу или дају врло мало… Ко би осим безумних људи желео да царује над целим светом један дан, а да следећег дана буде лишен живота; свако би пре изабрао да живи, него да добије све ризнице овог света, а да онда умре. Каква је корист од блага ако нема живота? Ако овај привремени живот ценимо више од целог света, колико онда више треба поштовати вечни живот који се једном стечен, никада не губи; и једном изгубљен никада не враћа. О вечни животе, колико си скупоцен и мало те ко тражи! Како си сладак и мало ко те љуби! Свете, како си горак и скоро сви те воле! Шта би било да си сладак? Неизоставно би у њему, као у рају, сви пожелели да живе заувек. Човек је створен од свог Творца ради небеске, а не ради земаљске отаџбине јер је образ и подобије Божије. Због греха је лишен небеске отаџбине и у овај свет, на земљу је послан као у тамницу. Христовом благодаћу се опет призива у своју отаџбину… Међутим, Спаситељ нам објављује: много је званих али мало изабраних. Скоро свако се теши видљивим или обмањује на други начин. Осећања одводе ум и срце од невидљивог и вуку ка видљивом; тако помрачују ум и гасе веру која представља око душе које види невидљиво… Потрудимо се љубљени да благодаћу Божијом не будемо само међу званима, већ и међу изабранима.“ Свети Тихон Задонски
КОМЕНТАРИ