Мт. 25:14-30
14. Јер као што човек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје;
15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде.
16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
17. Тако и онај што прими два, доби и он још два.
18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога.
19. А после дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима.
20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима.
21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.
22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима.
23. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.
24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: Господару, знао сам да си ти тврд човек: жањеш где ниси сијао, и скупљаш где ниси вијао;
25. Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје.
26. А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењи слуго, знао си да жањем где нисам сијао, и скупљам где нисам вијао.
27. Требало је зато моје сребро да даш мењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком.
28. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата.
29. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега.
30. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
„Истина је да све зависи од дарованих таланата, без којих би слуге и остале без ичега. Али не само добијање таланата, већ рад и развој радују Господа. И заиста, они који више имају, више се труде и да стекну; онај који је добио мање уопште се и не труди. Зар ово не указује на нас који често говоримо да ми нисмо апостоли, нисмо свети, нисмо праведни, немамо њихову благодат и тиме мислимо да оправдамо свој недостатак подвига и врлине? Зар то није исто као када бисмо рекли: нека се они који су добили пет или два таланта труде да стекну и додатних пет или два; ми смо добили један и зато нам је дозвољено да се мање бринемо; довољно је ако вратимо оно што смо добили. Међутим, Божански Делилац неће дозволити да Његов дар буде просут тек тако и да се под маском немоћи сакрију лукавство и лењост; на крају ће одузети занемарени дар и лењом слуги оставити само таму спољашњу.“ Свети Филарет Московски
КОМЕНТАРИ