Mt. 22:35-46
35. I upita jedan od njih, zakonik, kušajući ga i govoreći:
36. Učitelju, koja je zapovest najveća u Zakonu?
37. A Isus mu reče: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim.
38. Ovo je prva i najveća zapovijest.
39. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.
40. O ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci.
41. A kada se sabraše fariseji, upita ih Isus
42. Govoreći: Šta mislite za Hrista? Čiji je sin? Rekoše mu: Davidov.
43. Reče im: Kako, dakle, David njega u Duhu naziva Gospodom govoreći:
44. Reče Gospod Gospodu mojemu: Sjedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim?
45. Kada, dakle, David naziva njega Gospodom, kako mu je sin?
46. I niko mu ne mogaše odgovoriti ni riječ; niti smede ko od toga dana da ga zapita više.
„Zapravo, postoje dve stvari koje čoveka odvode u propast. To su nečastiva učenja i poročan život. Da ne bismo, dakle, pali u bezbožna učenja (to jest u jeresi), treba da ljubimo Boga, a da ne bismo živeli poročnim životom, treba da ljubimo bližnjega svoga, jer onaj koji ljubi svoga bližnjega ispunjava i sve druge zapovesti, a onaj koji ispunjava sve zapovesti, istinski ljubi Boga. Tako ove dve zapovesti zavise jedna od druge i međusobno su povezane pošto u sebi sadrže sve druge zapovesti. Gde ste videli da onaj koji ljubi Boga i bližnjega svoga, krade, zlopamti, čini preljubu, ubija ili živi u bludu? Ovaj je zakonik, dakle, u početku hteo da iskuša Gospoda, ali posle Hristovog odgovora on se pokajao i dobio pohvalu od Gospoda, kao što navodi Marko, koji kaže da ga je Gospod s ljubavlju pogledao i rekao mu: „Nisi daleko od Carstva Božijega.“ Blaženi Teofilakt Ohridski
KOMENTARI