Мт. 22:1-14
1. И одговарајући Исус опет им рече у причама говорећи:
2. Царство небеско је као човек цар који начини свадбу сину своме.
3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи.
4. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу.
5. А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју;
6. А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише.
7. И када то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју, погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8. Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не беху достојне.
9. Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу.
10. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.
11. А ушавши цар да види госте, угледа онде човека необучена у свадбено рухо.
12. И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута.
13. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
14. Јер су многи звани, али је мало изабраних.
„Под „рухом“ се мисли на дела која човек чини током живота. Међутим, призвање је дело благодати – зашто Исус о њему толико темељно расуђује? Зато што иако призвање и очишћење представљају дела благодати, од труда призваних зависи то да човек који је призван и у чисто одело обучен непрестано чува одело таквим… Зато велика казна очекује лење. Падајући у развратни живот, ти на исти начин вређаш Бога као што су Га увредили и они који Му нису пришли. Ући у нечистој одећи значи имати нечисти живот, лишити се благодати. Зато је и речено да „он оћута“. Да ли видиш како уз сву јасноћу дела, Господ не кажњава док онај који је учинио грех самога себе не осуди прво? Немајући чиме да се одбрани, он је себе осудио и тако себе подвргнуо огромној казни. Слушајући о мраку, немој мислити да се он кажњава само тиме што се шаље у мрачно место; не, ту ће бити још плач и шкргут зуба. А ове речи указују на неиздрживе муке. Обратите пажњу на ово сви ви који учествујући у Тајнама и призвани на свадбу, облачите душу нечистим делима! Послушајте одакле сте призвани: са путева! Шта сте били? Хроми и слепи у души – што је много горе од телесног слепила. Поштујте човекољубље Онога Који вас је призвао: нико нека не остаје у нечистој одећи, нека се свако побрине о одећи сопствене душе. Нама није потребна ова златоткана одећа која украшава тело, већ одећа која украшава душу!“ Свети Јован Златоуст
КОМЕНТАРИ