Мт. 9:27-35
27. А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!
28. А када дође у кућу, приступише му слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: Да, Господе.
29. Тада се дохвати очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.
30. И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна!
31. А они изишавши, разгласише га по свој земљи оној.
32. Када пак они излажаху, гле, доведоше му човјека нема и бесомучна.
33. И пошто изагна демона, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се то није видјело у Израиљу.
34. А фарисеји говораху: Помоћу кнеза демонског изгони демоне.
35. И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по синагогама њиховим и проповедајући јеванђеље о Царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
„Зашто Христос нагони слепе да иду за Њим и да моле за помиловање? Да би нас и у овом случају научио да избегавамо људску славу. Пошто се дом налазио близу, Он их води тамо да их исцели насамо. Ово се види из тога што Господ никоме није заповедао да говори о исцељењу. Ово такође веома изобличава и Јудеје, када слепи људи, лишени вида, примају веру само на основу слушања; док Јудеји, видевши чуда и уверавајући се у њихову истинитост сопственим очима, поступају потпуно другачије. Примети и усрдност слепих, о којој можеш да судиш преко вике и молби – ништа друго нису говорили осим: помилуј нас! … Доводећи их у дом, Христос их још и пита. Он је у великој мери исцељивао само након молбе, да не би помислили да Исус из љубави према слави Сам тражи повод за такве случајеве, а такође и да покаже да су исцељивани били достојни исцељење. Да не би говорили да ако је Он исцељивао само из милости, онда би сви требали да буду исцељени“. Свети Јован Златоуст
КОМЕНТАРИ