Mt. 14:14-22
14. I izišavši Isus vide mnogi narod, i sažali se na njih, i isceli bolesnike njihove.
15. A pred veče pristupiše mu učenici njegovi govoreći: Ovde je pusto mesto, a već je dockan; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane.
16. A Isus im reče: Nema potrebe da idu; podajte im vi neka jedu.
17. A oni mu rekoše: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe.
18. A on reče: Donesite ih meni ovamo.
19. I zapovedi narodu da posedaju po travi, pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima, a učenici narodu.
20. I jedoše svi i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih.
21. A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece.
22. I odmah prinudi Isus učenike svoje da uđu u lađu i idu pre njega na onu stranu dok On otpusti narod.
„Kada su Mu učenici posavetovali da pošalje ljude u susedna mesta da kupe sebi jelo, Isus je rekao: „Nema potrebe da idu“, pokazujući time da ljudi koje je Gospod iscelio hranom učenja – učenja koje se ne može kupiti – nemaju potrebe da se vraćaju u Judeju i kupuju hranu. Tada je Gospod zapovedio apostolima da daju ljudima da jedu. Zar nije znao Isus da nemaju ništa? Zar nije znao Onaj Ko je mogao da čita misli, da učenici imaju malu količinu hrane? Ovde treba da objasnimo preko primera. Još uvek apostolima nije bilo dato da primaju i dele nebeski hleb na trpezi večnog života. Međutim, njihov odgovor zahteva duhovno tumačenje. Dakle, oni su odgovorili da imaju samo pet hlebova i dve ribe, što znači da su do tada zavisili od pet hlebova, to jest, pet knjiga zakona i hranili se sa dve ribe – to jest od propovedi proroka i Jovana Krstitelja. Jer u delima zakona se nalazio život, kao što se on nalazi i u hlebu, dok je propoved Jovana i proroka silom vode obnavljala nadu ljudskom životu“. Sveti Ilarije Piktavijski
KOMENTARI